5
Marko Kraljević kao čoban
Pase ovce Kraljeviću Marko,
Pase ovce više Banje luke,
Pjesmu pjeva u sviralu sviri:
„Neka, neka milom bogu fala!
„Kad dočeka ja ovoga danka,
„Sad ću ići do Stambola grada.
„Careve ću dvore popaliti.
„Sve mu zemljom crnom poraziti,
„Na oči mu obljubiti ljubu,
„Gospodina pogubiti bana;
„Kad se care svog jada nagleda,
„I ako mi išto bude drago
„I njega ću onda pogubiti.“
Misli Marko, da niko ne čuje,
To slušala bula od ovaca.
Ide bula te caru kaziva:
„Ma bogom ti, moj čestiti care!
„Pase ovce Kraljeviću Marko,
„Pase ovce više Banje luke,
„Pjesmu pjeva u sviralu sviri:
„„Neka, neka, milom bogu fala!
„„Kad dočeka ja ovoga danka,
„„Sad ću ići do Stambola grada,
„„Careve ću dvore popaliti,
„„Sve mu zemljom crnom poraziti,
„„Na oči mu obljubiti ljubu,
„„Gospodina pogubiti bana,
„„Kad se care svog jada nagleda
„„I ako mi išto bude drago,
„„Ma i cara, ja ću pogubiti.““
Kad je care glase razumno.
On sakupi do trijest Turaka,
Da dovedu Kraljevića Marka.
Došli Turci više Banje luke
I ovako govoriše Marku:
„A boga ti, Kraljeviću Marko!
„Je li cestir s tobom govoriti?"
Odgovara Kraljeviću Marko:
„Boga j' vami, Turci janjičari!
„Cestir vam s carom govoriti,
„Kamo l' nije š čobanom uz ovce."
Govore mu Turci janjičari:
„Boga j' tebi, Kraljeviću Marko!
„Posla nas je care gospodine,
„Da ti dođeš k njemu na divane."
Kad je Marko razumio Turke.
Ode Marko caru čestitome.
Al' je care Marka, upitao:
„Kaži pravo Marko Kraljeviću!
„Kaži pravo tako bio zdravo!
„Je listina, što govore ljudi:
„Paseš ovce više Banje luke
„Pjesmu pjevaš, u sviralu sviriš:
„„Neka neka, milom bogu fala!
„„Kad dočeka ja ovoga dana,
„„Da ćeš doći caru čestitome,
„„Da ćeš moje dvore popaliti,
„„Ca crnom ih zemljom poraziti,
„„Da ćeš moga pogubiti bana.
„„Na oči mi obljubiti ljubu,
„„Da ako ti malo bude drago,
„„Da'š i mene cara pogubiti,
„„Kad se svoga ja nagledam čuda.""
Marku ne da đavo mirovati,
Te ovako caru kazivao:
„Oću, care, vjero nevrštena!
„Što sam reka', to ću učiniti!"
To je caru i pomučno bilo,
Kupi care trideset kovača,
Da okuju Kraljevića Marka;
Oni jako okivaju Marka,
A na noge negve do koljena.
A na ruke teške lisičine,
Oko vrata alke od željeza,
Trista ova gvožđa svakojaka
Kad je care Marka okovao,
Meće njega u tavnicu tavnu;
Marko ne bi dugo u tavnici.
Kad pasala do dva do tri danka
Viče Marko iza svega glasa:
„Skidaj, care, njegve do koljena!
„Skidaj, s ruku teške lisičine,
„A sa vrata alke od željeza,
„Trista oka gvožđa svakojaka!
„Daj mi care konja odmetnika,
„Koga jesu odbacili Turci,
„Koji veće za nikoga nije,
„Daj mi care sablju odmetkinju.
„Koja dugo u dimu visila.
„Da se pusta otvorit' ne more.
„Pa ti skupi do trista Turaka
„I pred njima gospodina bana,
„Nek me meću na onu kljusinu,
„Nek mi vežu noge ispod konja,
„Nek mi vežu ruke naopako,
„Nek me vode u polje Kosovo,
„Nek mi onđe odsijeku glavu,
„Onđe i moj poginuo babo,
„Pad bi i ja onđe poginuti."
To se čudo i do cara čulo,
On raskova Kraljevića Marka,
Izbavi ga iz tavnice tavne,
Te mu dade konja odmetnika,
Koji veće za nikoga nije,
Što 'no su ga odbacili Turci;
I dade mu sablju odmetkinju,
Koja dugo u dimu visila,
Te se pusta otvorit' ne more.
Meću Marka na onu kljusinu,
Svezaše mu noge ispod konja,
Naopako svezali mu ruke,
Vode Marka u Kosovo Turci
I pred njima ves'o bane šeće.
Marka vode do trista Turaka,
Kad sađoše u polje Kosovo
Al' je vako Marko govorio;
Ma' boga vam, Turci janjičari!
Je li cestir malo zapjevati?“
Govore mu Turci janjičari:
„Cestir ti je koliko ti drago,
„Jadna t' Marko pjesma i popjevka,
„Kad ćeš danas izgubiti glavu,
„Na Kosovu polju širokome."
Marko pjeva tanko glasovito:
„Đe ste vile moje posestrime?
„Svagđe ste mi u pomoći bile,
„Danas n'jeste, da bi vas ne bilo,
„Evo ću vam danas poginuti.“
Daleko su opazile vile,
Trista milja preko mora sinja;
Al' su brzo doletile vile,
Brzo došle, oprostiše Marka:
Jedna vila konja razigrava,
Druga vila razvezuje Marka,
A treća mu sablju pooštrava.
Marko jači nek je prvo bio,
Konj se igra, kao b'jela vila,
Sama sablja iz korica skače;
Te se malo ponaljuti Marko,
u Kosovo udari na Turke:
Sto Turaka konjem pregazio,
A stotinu sabljom posjekao,
A stotinu na broj ostavio
I pred njima gospodine bane,
Šnjim će Marko caru na divane.
Marko s 'vata u džepove svoje,
Pa izvadi petnajst peturina.
Pa ih dava gospodinu banu:
„Ajde, bane, šeći u dućane!
„I donesi tanane konope,
„Neka Turci sebi vežu ruke,
„Sve poredom sve jedan drugome.
„Ja һu tebi savezati bane."
Ide bane dolje u dućane.
Te donese tanane konope.
Redom Turci sebi vežu ruke,
Svi su Turci povezali ruke,
Najkašnji je gospodine bane,
Nema niko, da ih banu sveže
Sam će Marko gospodinu banu;
Al mu veže i žile mu steže,
Iz nokata crna krvca lije,
Iz očiju lijevaju suze;
Al' mu bane vako govorio:
„Gospodare, Kraljeviću Marko!
„Što me vežeš i žile mi stežeš?"
Al' je 'vako govorio Marko:
„Ne budali, gospodine bane!
„Kada sam se šarca dobavio,
„Britku sablju sebi pripasao,
„Kada jesam poč'o putovati,
„Mene moja svjetovala majka:
„Koga vežem da ga čvrsto stežem;
„Koga s'ječem da ga mam posječem;
„Koga tarem, da ga mam satarem.“
Ide Marko caru čestitome.
I on vodi stotinu Turaka,
I pred njima tužan bane šeće
Svima jesu povezate ruke.
To viđela carica gospoja
I ovako caru govorila:
„Bogom tebi care gospodine !
„Eto ide dost' malo Turaka
„I šnjima se tužan bane šeće
„I pred njima j' Kraljeviću Marko,
„Što je reka', sve će učiniti."
Oni tako u riječi biše,
Dođe Marko pred careve dvore,
Bojno koplje u zemlju udari
I iza kopje priveza konjića
Što je reka, Marko j' učinio:
Sve careve dvore popalio
I s crnom ih zemljom porazio
Na oči mu obljubio ljubu,
I sas'ječe po Stambolu Turke
I posječe gospodina bana,
Kad se care jada nagledao,
Pa i cara Marko pos'jekao.
Pred Markom se gora zelenila,
Sva se naša družba veselila!