5
Marko Kraljević i turski car
Fala bogu, fala jedinome,
car mi pušta te lake telale:
„De će junak, kaže, da se nađe,
da mi sveže Marka Kraljevića,
da donese caru na divanu.”
Tu iskoči Ture Misirlija:
„Ja ću, care, Marka da ti svežem!”
Izgovori care gospodare:
„Ne mo’š, Ture, ti Marka da svežeš,
sal koliko bedu da mi učiniš.”
Tu se diže Ture Misirlija,
te otide u Prilepa grada,
na dvorove Marka Kraljevića.
Marko pije rujevoga vina,
rujno vino sas tom malom čašom,
malom čašom sedamdeset oka,
nazdravuje Turetu Misirlije:
„Zdrav si, kaže, Ture Misirlija!”
Tad govori Ture Misirlija:
„Bog te ubija, Marko Kraljevići,
ne sam doša vino da ti pijem,
no sam doša tebe da te svežem!”
Zazor doće Marku Kraljeviću
pa je njemu bija govorija:
„Bog te ubija, Ture Misirlija,
ja ne žalim čašu da islomim,
no ja žalim vino da rasipem!”
Pa je Marko sve vino ispija,
pa se letnu sas tu malu čašu,
malu čašu od sedamdeset oka,
te udaru Ture Misirliju,
bez duše je Ture ostanulo.
Pa se diže Marko Kraljevići,
pa otide caru na divana,
pa mi care Marku govorija:
„Čuješ li me, Marko Kraljevići,
kamo mi gi Ture Misirlija?"
„Bog te ubija, sam care čestiti,
što mi praćaš svaku pijanicu,
jal se Ture vino ponapilo,
pa je tamo ono i zaspalo”.
Tad govori care čestitomi:
„Ti si, Marko, Ture pogubija!
Otvori mi sablju da pogledam!”
Marko caru opet govorija:
„Majka, kaže, mene je proklela,
na bađava sablju da ne vadim.”
Car mu uze jod deteta ruku:
„Eve, Marko, ruku ti iseči,
tek otvori tvoju ostru sablju,
da ja vidim da li je krvava!”
Marko istrgne sablju dimiskinju,
ne odseče od deteta ruku,
no poseče one oko cara.
Stade care natrag da mi bega,
što učini Marko Kraljevići,
te je Marko njemu govorija:
„Slava tebe, čestito mi care,
kad ti tebe glava živa ostala!”
Car zavuče ruke u džepove,
te izvadi te žute dukate,
pa gi dava Marku Kraljeviću:
„Uzni, Marko, vino da mi piješ!"
