Marko Kraljević i trideset pašalara
Sastali se trideset pašalara,
u bijelome gradu Stambolu,
i sa njima Kraljeviću Marko;
svi se redom počeše hvaliti;
neki se hvali (svojom) milom sestrom, 5
a neki (se kune) u miloga brata;
sam se fali Marko Kraljeviću:
on se fali svojim (konjem) Šarom,
još se fali svojom (ostrom) sabljom,
i se fali u vernicu ljubu, 10
vernu ljubu, dilber Anđeliju.
Progovara turski Deli aga:
„Ne budali Marko Kraljeviću,
što se fališ (konjem) Šarom tvojim,
Šaro jeste pasija večera; 15
što se fališ (tvojom) sabljom vitkom,
sablja jeste studeno železo;
što se fališ u vernicu ljubu,
vernu ljubu dilber Anđeliju,
sad da idem i da gu prevarim!" 20
Kad to Marko reči saslušao,
progovara Turčin Deli agi:
„Evo ovde trideset paša je,
ja ti dajem Šaru pelivana,
i dajem ti i moje odelo, 25
idi, kaže, u Prilepu gradu,
ako prevariš vernu ljubu (moju),
prevariš je, a i obljubiš je,
prosto tebi moja rusa glava!"
Uze Ture Šaru pelivana, 30
i obuče Markovo odelo,
pravo ode u Prilepu gradu.
Ka je blizu Prilepu prilazio,
prepozna ga dilber Anđelija:
„O sluškinjo, moja izmećarko, 35
od da vidiš jednoga junaka,
po konju je, kao da je Marko,
po odelu kao da je Marko,
al po teranju, ko da nije Marko.
Čuješ mene, moja verna sluškinjo, 40
ovo će nam da bude prevara;
kad će junak da dođe u dvore,
privati mu Šaru s leve strane,
ako je Marko on će da se ljuti;
kad mu budeš stavila večeru, 45
što gu nikad Marko ne večera,
ako je Marko, on će da se ljuti,
ako nije, a on će da ćuti."
Kad je junak u dvore došao,
Otrčala (ta) mlada sluškinja, 50
Uhvatila Šarca s leve strane,
ćuti junak, ništa ne govori;
odvela ga u te tople sobe
gde (ni) Marko nikad ne stanuje,
ćuti junak ništa ne govori; 55
Pa ga turi u meke postelje,
Gde (ni) Marko nikad ne spava,
Leže junak, ništa ne govori,
Pa se vrati svojoj gospođi:
„Čuješ mene (ti) moja gospođo. 60
Sve sam učinija što si mi rekla.
Ćuti junak, ništa ne govori!"
Zabrinu se dilber Anđelija,
pa ne znade šta (će) da uradi,
pa (mi) legla sanak da boravi; 65
kad je bilo noć u ponoći,
diže se (tad) Turčin Deli baša,
pa uvati mladu izmećarku,
odseče joj desnu stranu kose,
pa pojaše Šara pelivana, 70
pravo ode belome Stambolu;
vrisnu tada mlada izmećarka:
„Nedaj mene (ti) moja gospođo,
odnese me neznana delija,
odnese mi desnu stranu kose!" 75
Pa povika dilber Anđelija:
„Brzo, kaže, moja izmećarko,
opremi mi čilu Lastavicu,
se ovo je (nama) velika prevara,
oće nama Marko da pogine!" 80
Opremi je čilu Lastavicu,
pojaha je dilber Anđelija,
pravo juri za Stambola grada;
kad je bila blizu do Prilepa,
sazdade se jedan pramen magle, 85
a kroz maglu rosa porosuje
približila s grupa pašalara;
što da vidi: čudoga golema:
Marko beja (svoj) vrat ispružija,
(Turčin) Delibaša sablju preoštrava; 90
ali Marko njemu progovara:
„Čuješ mene, Turčin Deli bašo,
ako mi odjednom ne osečeš glavu,
ja ću đipit pa ću tvoju odseć(i)!"
Kad se ljuba blizu približila, 95
i ove reči saslušala,
tad povika iz bijelog grla:
„Nedaj, Marko, tvoju rusu glavu,
ne se tvoja ljuba prevarila,
no na silu tvojoj izmećarki, 100
uzeo desnu stranu kose!"
Kad je Marko (ove) reči čuo,
tada skoči na noge lagane,
ote sablju Turčin Delibaši,
oseče mu odmah rusu glavu, 105
od trideset pašalara, namesti šezdeset!
