Marko Kraljević i sluga Mijailo

0001 Kad se ženi aga Asanaga,
0002 I on prosi gizdavu devojku,
0003 Kuma kumi zmaj-despota Vuka,
0004 Starog svata iz gore Novaka,
0005 A devera Kraljevića Marka.
0006 Kad su ot’šli oni po devojku
0007 I božij’ su zakon sovršili,
0008 Al’ besedi mila stara majka:
0009 ”Opralja’ se, Mijailo slugo,
0010 Opralja’ se što god bolje možeš –
0011 Na se meći ajdučko odelo,
0012 Risovinu i samurovinu,
0013 A na glavu od dva vuka kapu,
0014 A u zube dva viljeva zuba,
0015 I osedlaj konja belu vilu,
0016 Pak rasteraj po gori svatove;
0017 Dosad si je triput otimao,
0018 A sad ću je tebi pokloniti!”
0019 Misli ona nitko je ne sluša,
0020 Slušala je lepota devojka.
0021 Zdravo svati došli do devojke
0022 I zdravo se natrag povratili.
0023 Kad su bili sredi gore čarne,
0024 Udri usa sa četiri strane,
0025 Pod njime je konjic bela vila,
0026 Iz usta mu modar plamen liže,
0027 U zubi mu dva viljeva zuba,
0028 I na glavi kapa od dva vuka,
0029 Pak rastera po gori svatove,
0030 Sam ostade dever i devojka.
0031 Pa besedi Kraljeviću Marko:
0032 ”Bože mili, čuda velikoga,
0033 Da li ja znam da je avetinja,
0034 Ne bi mu se s puta uklonio,
0035 Al’ možda je božja straotinja,
0036 Ja ću junak s puta uzbegnuti,
0037 Jer sam mnogo Bogu sagrešio!”
0038 Pa on vadi nogu iz stremena
0039 Da on beži u goru zelenu,
0040 Al’ besedi gizdava devojka:
0041 ”Moj devere, Kraljeviću Marko,
0042 I ti li me oćeš ostaviti –
0043 Ta to nije kakvsa avetinja
0044 Nit’ od Boga kakva straotinja,
0045 Već mog babe sluga Mijailo!”
0046 Trže sablju Kraljeviću Marko
0047 Te je slugi odsekao glavu,
0048 I on kupi po gori konjice,
0049 I saziva kićene svatove,
0050 Pak odoše dvoru pevajući.