Marko Kraljević i gavran

* * *


Marko Kraljević i gavran

Sjajno koplje u planinu sjaše,
Podanj Marko bolan bolovaše,
Crn mu vrane tica dolazaše,
Bona Marka u planinu vida:
Njemu u kljun vodu donošaše, 5
Od krila mu lada napravljaše.
Onda veli sablja Kraljić Marko:
”O, za Boga, vraen tica crna,
Kakvo sam ti dobra učinio,
Te mo bona u planinu vidaš?” 10
Veli njemu tica vrane crna:
”O, Bogu ti, Kraljeviću Marko,
Dobro si mi velje učinio –
Znaš li, Marko, nije davno bilo,
Kad pogibe carstvo na Kosovo, 15
Mi bijasmo tice popadale
Po široku polju Kosovome,
Vi nagnaste trideset banova,
Vi trideset hata velikijeh,
Mi bijasmo tice popadale 20
I bjesmo se tada pogojile
Od dobroga junačkoga mese,
Sva ni brčna popadaše perja.
Svaki svoga zgazio gavrana,
Ja se nagnah pod Šarčića tvoga, 25
Pa me ne šće pogaziti Marko,
NO se saže pa me dovatio,
Ponese me u bojali kulu,
Tu me dade ostareloj majci,
I ovako besjedio njojzi: 30
,Stara majko, amanet ti teški,
Sve mi rani crnoga gavrana,
Sve ga mesom jagnjećijem rani!’
Tu me majka dobro mesom rani,
Dok mi brčna perja udariše 35
I tader me pušti u planinu
Kud su meni družina ostala!”
I tu Marka u planinu vida,
Dok je Marka izvidao divno;
Pošto ga je izvidao divno, 40
Ovakoje besidio Marko:
”Ajde s Bogom, pobratime vrane!
U neđelju koja prva dođe
Oće svati Đulagića krenut’;
U subotu koja prva dođe 45
Ja ću poći nasred druma puta
U sominu zelenu planinu,
Dočekaću svate Đulagića,
Oću tebe sigurati mesa!”
To ne bilo doba nikoliko, 50
Danak prođe, dok subota dođe,
Eto Marka u Sominu tvrdu,
Tu dočeka svate Đulagića,
Udari im Marko u planinu,
Posječe im tri stotine svata 55
I ote im lijepu đevojku,
Dovede je u Prilipu ravnu,
Pokrsti je, privjenča je za se.
Pošto ti je privjenčao za se,
Izveze je na nove tavane, 60
Tu ležali dok ogrija sunce.
Kad isteče sunce od istoka,
S istoka je dobro jutro zvala,
Muškarcima na obradovanje,
Đevojkama da se poudaju, 65
Nevjestama na jašikovanje,
A babama da o duši rade.
Stare babe o duši ne rade,
No gledaju što no čine mlada –
Đavoli im ponijeli duše, 70
Štono stare o duši ne rade,
No gledaju što ne mlade rade!