Marko Kraljević i vila brodarica

0001 Gorom jezdi Kraljeviću Marko,
0002 Gorom jezdi, a goru proklinje:
0003 ”Čarna goro, ne zelenila se,
0004 Kad u tebi ladne vode nema,
0005 Ladne vode ni debela lada,
0006 A u mešini ponestalo vina,
0007 Pak je meni dodijala žeđa,
0008 Te ja moram konja da zakoljem
0009 Da s’ napijem krvi ot konjica!
0010 Besedi mu iz gorice vila:
0011 ”Ne kolj’ konja, Kraljeviću Marko,
0012 Ne kolj’ konja, ne čini zuluma,
0013 Ne pi’ krvi, ne pogani tela,
0014 Veće pođi malo unapredak,
0015 Pa ćeš naći jezer-vodu ladnu
0016 I na vodi vilu brodaricu,
0017 Pa je vila na vodi zaspala,
0018 Pa se čuvaj da je ne probudiš,
0019 Jer je vrlo skupa brodarina!”
0020 Pođe Marko malo unapredak,
0021 Pa on nađe jezer-vodu ladnu
0022 I na vodi uspavanu vilu,
0023 Ta napi se Marko i konja napoji,
0024 Pak on pođe kroz goru zelenu.
0025 Al’ se trže vila iza sanka,
0026 Pozna vila da se voda pila,
0027 Pa otide u goru zelenu,
0028 Te uvati trogoca jelena,
0029 Pa ga jednom gujom zauzdala,
0030 A drugom ga gujom prestegnula,
0031 A trećom ga gujom ošibuje,
0032 Pa dostiže Kraljevića Marka.
0033 Pa besedi brodarica vila:
0034 ”Stani, Marko, plati brodarinu!”
0035 Al’ besedi Kraljeviću Marko:
0036 ”Il’ ćeš, vilo, groša il’ dukata?”
0037 Besedi mu brodarica vila:
0038 ”Neću, Marko, groša ni dukata,
0039 Veće oću tvoje oči čarne
0040 I od Šarca noge do kičica!”
0041 A kad začu Kraljeviću Marko,
0042 On potrže laka šestoperca,
0043 Te udara brodaricu vilu –
0044 Kako ju je lako udario,
0045 Sa zemljom je crnom sastavio,
0046 Pak on ode gorom pevajući,
0047 Osta vila nogom micajući.