Marko Kraljević i Hrelja Bošnjanin5
0001 Piju vino do tri pobratima
0002 U Kosturu, gradu bijelome.
0003 Jedno mi je Kraljeviću Marko,
0004 A drugo je Sibinjanin Janko,
0005 Treće pobre Hrelja Bošnjanine.
0006 Obaznali od Kostura Turci,
0007 Od Kostura ter zatvore vrata.
0008 Stala vika po gradu Turaka,
0009 Da uhite do tri pobratima.
0010 Uspeli se gradu na bedeme,
0011 Da bi kudar pobri pobjegnuli,
0012 Al se nikud pobjeći ne može.
0013 A kad vidi Hrelja Bošnjanine,
0014 Da li će ih uhititi Turci,
0015 Skoči Hrelja moste od Kostura.
0016 Tad pocvilje i Janko i Marko:
0017 ”Vrat’ se amo, Bogom pobratime!
0018 Pa nam ruse odas’jecaj glave,
0019 A nemoj nas ostaviti živ’jeh,
0020 Da nas muče po Kosturu Turci.”
0021 A kad ih je Hrelja razumio,
0022 U živu ga srcu zaboljeli,
0023 Pa preskoči moste od Kostura,
0024 I k njima se Hrelja uzvrnuo,
0025 Jami Marka pod desno pazuho,
0026 Janka uzme pod pazuho l’jevo,
0027 Skoči š njima moste od Kostura
0028 I izađe pod Kostur na vodu.
0029 To t’ na vodi prokleta djevojka
0030 Sestra draga Mihne od Kostura,
0031 Pa poviče tanko glasovito:
0032 ”Đe si, vuče, koji dva privuče!
0033 Obrni se glavom put djevojke,
0034 Nek te vidim lišce u junačko.
0035 Vesti ću ti u mahramu lišce,
0036 Te ti igda ka Kosturu sideš,
0037 Da te po čem poznati umijem.”
0038 Obrće se Hrelja Bošnjanine
0039 Rusom glavom put djevojke mlade,
0040 A prokleta Kosturka djevojka
0041 Udari ga str’jelom mađijanom.
0042 Od milosti Hrelju ustr’jelila,
0043 Pade Marko travu na zelenu.
0044 Kad to vide i Janko i Marko,
0045 Kako zmije pocviliše ljute.
0046 Žao im ga ostaviti bilo,
0047 Pa ga Markoi na pleći jamio
0048 I vuče ga poljem kosturskijem,
0049 Donese ga poviše Kostura.
0050 Kad se Marku nosit dodijalo,
0051 Stavi Hrelju pod jelu zelenu,
0052 Pa tu pobri groblje iskopali,
0053 Ukopali Hrelju pobratima.
0054 Teško cvile kako dvije zmije,
0055 Pod jelu se češće oziraše,
0056 Đe ostave Hrelju pobratima
0057 I otidu zelenom goricom.
0058 Osta Hrelja pod jelom zelenom,
0059 A prokleta djevojka Kosturka
0060 Svaki danak Hrelju pohodila,
0061 Nosila mu ručke i objede,
0062 Na promjenu tanahne košulje.
0063 To je vr’jeme postojalo malo,
0064 Sastale se tri junačke majke:
0065 Jedno majka Kraljevića Marka,
0066 Drugo majka od Sibinja Janka,
0067 Treće majka Hrelje Bošnjanina,
0068 Na Dunaju, na vodi studenoj,
0069 Pa se one hvaliti stadoše.
0070 Reče majka Kraljevića Marka:
0071 ”Nije majka rodila junaka,
0072 Što ja moga Kraljevića Marka.”
0073 Reče majka od Sibinja Janka:
0074 ”Nije majka rodila junaka,
0075 Što ja majka od Sibinja Janka.”
0076 Muči majka Hrelje Bošnjanina,
0077 A niz obraz grozne suze l’jeva,
0078 Da je njojzi Hrelja poginuo,
0079 Pod Kosturom, on se ne b’jelio!
0080 Sve to misle tri majke junake,
0081 Da ih niko odnikle ne čuje,
0082 Sve to sluša Kraljeviću Marko,
0083 Čuje Marko iza vode hladne,
0084 Pa govori Kraljeviću Marko:
0085 ”Umuknite, dv’je junačke majke!
0086 Ne hval’te se, nije vam pristojno,
0087 Nek se hvali Hreljičina majka,
0088 Ti se hvali, tebi je pristojno!
0089 Ti si majka rodila junaka,
0090 Primio je i mene i Janka
0091 Preko mosta od Kostura grada,
0092 Al prokleta Kosturka djevojka,
0093 Koja pobra ustr’jelila moga!
0094 Al da bi me ne rodila majka,
0095 Neg kobila kako konja moga,
0096 Ako ne ću ka Kosturu poći.
0097 Osjednut ću studenu vodicu,
0098 Ol uhitit Kosturku djevojku,
0099 Oli moju izgubiti glavu,
0100 Oli pobra osvetiti moga.”
0101 To izreče Kraljeviću Marko
0102 I otide dvoru bijelome,
0103 Pa izvede šarca, konja svoga,
0104 Opravlja ga Kraljeviću Marko.
0105 Kad je Marko konja opravio,
0106 Marko ide dvore u bijele.
0107 Uzme Marko, što je od potrebe,
0108 Sve njegovo oružje svijetlo,
0109 Pa izađe iz kule bijele
0110 I baca se konju na ramena.
0111 Ide Marko Kosturu b’jelome,
0112 Skrije konja od vodice dalje.
0113 On se Marko hladnoj vodi vuče,
0114 Čeka mladu Kosturku djevojku.
0115 Kad je zora zab’jelila b’jela,
0116 A evo ti Kosturke djevojke,
0117 Sestre drage Mihne od Kostura.
0118 Kad je došla na vodu studenu,
0119 Prvo b’jelo lišce umivala.
0120 A gleda je Kraljeviću Marko,
0121 Pa mi skoči na noge lagane,
0122 Uhitio Kosturku djevojku,
0123 Sestru dragu Mihne od Kostura,
0124 Pa je vodi uz to polje ravno,
0125 Dokle dođe do konja svojega.
0126 Pa je meće konju na ramena,
0127 Š njome ide uz polje kostursko,
0128 Dokle dođe zelene do gore
0129 Blizu groblja Hrelje Bošnjanina.
0130 Pa je bije gvozdenom kandžijom
0131 I govori Kraljeviću Marko:
0132 ”Reci meni, Kosturko djevojko!
0133 Zašto si mi pobra pogubila,
0134 Ol mađija pobratima moga?
0135 Ako si ga, kučko, pogubila,
0136 Božija te st’jela udarila,
0137 Što pogubi onakog junaka?
0138 Crna bi ga zemlja proplakala.
0139 To l’ mi ne ćeš povidjeti pravo,
0140 Oba ću ti oka izvaditi.”
0141 Govori mu djevojka Kosturka,
0142 Sestra draga Mihne od Kostura:
0143 ”Ne udaraj, Bogom pobratime!
0144 Nije tebi Hrelja preminuo.
0145 N’jesam ti ga, pobre, udarila,
0146 Da pogubim pobratima tvoga,
0147 Neg je mome srcu omilio.
0148 Udarih ga str’jelom mađijanom,
0149 Od milosti, Bogom pobratime!
0150 Da m’ se mogu nazvati ljubovca.
0151 Ako ćeš mi tvrdu vjeru dati,
0152 Da mi ne ćeš ništa učiniti,
0153 Neg da ćeš me š njime oženiti,
0154 Ja ću ti ga živa povratiti.”
0155 Kada čuej Kraljeviću Marko,
0156 Da će Hrelju povratit djevojka
0157 I da že mu pobro oživljeti,
0158 Po triput joj tvrdu vjeru dava,
0159 Da joj ne će ništa učiniti,
0160 Neg da će ga š njome oženiti.
0161 Tad da vidiš djevojke Kosturke,
0162 Kako skače gori po zelenoj.
0163 Bere mlada vida od mađija,
0164 Pa se svrne jele pod zelene
0165 Na vr’ groba Hrelje Bošljanina.
0166 Pa mu s groblja crnu zemlju diže,
0167 Pomago joj Kraljeviću Marko.
0168 Iz zemlje su Hrelju izvadili.
0169 Tadar mlada djevojka Kosturka
0170 Privija mu vida od mađija
0171 I tare ga lišce uz junačko.
0172 Sjede Hrelja travu na zelenu,
0173 Junak sio, oči otvorio.
0174 Kad vidio Kraljevića Marka,
0175 Pa je njemu Hrelja govorio:
0176 ”Đe si, pobre, za Boga miloga!
0177 Otkle ti je Bog i sreća dala,
0178 Da uhitiš djevojku Kosturku,
0179 Koja me je str’jelom udarila
0180 I u crnu zemlju postavila?
0181 Hvala mome Bogu velikome,
0182 A i tebi, mili pobratime!
0183 Koji si me, pobre, slobodio,
0184 A od mlade djevojke Kosturke!
0185 Držala me u mađijam teškim,
0186 Svaku noćcu k meni dohodila,
0187 Erbo sam joj srcu omilio.”
0188 Pa da vidiš Hrelju Bošnjanina!
0189 I sam Hrelja o ženidbi radi,
0190 Te besjedi pobratimu svome:
0191 ”Ajde, pobre, da joj tako bude!
0192 Vodimo je dvoru bijelome,
0193 Pokrstit je, za nju se vjenčati,
0194 Ti ćeš biti za kuma vjenčana.”
0195 Da ko vidi Kosturku djevojku!
0196 Bože mili, drago ti joj bilo!
0197 Pa se Hrelji vije oko vrata
0198 I ljubi ga lišce u bijelo,
0199 Poljubi ga tri četiri puta,
0200 Da je brojit, bi se zabrojio.
0201 Otole se pobri opravili
0202 Dvoru b’jelu Hrelje Bošnjanina.
0203 Neton dođu, pokrste djevojku,
0204 Lijepo joj ime iznosili,
0205 L’jepo ime: Jele Hreljičina.
0206 Pa ožene Hrelju Bošnjanina,
0207 Marko bio za kuma vjenčana.
0208 Lijepo se s Hreljom milovala,
0209 Kakono se dva oka miluju.
0210 I to vr’jeme nestalo za vele,
0211 To se čudo i do cara čulo.
0212 Žao bilo caru čestitome,
0213 Da je Hrelja odveo djevojku,
0214 Pokrstio, š njom se oženio.
0215 Care radi Hrelju pogubiti,
0216 Pa mi sjede, b’jelu knjigu piše
0217 I šalje je Jeli Hreljičinoj.
0218 Ovako joj u toj knjizi kiti:
0219 ”O Kosturko, Hreljičina ljubo!
0220 Ti si prije Turkinjica bila,
0221 Sad se zoveš ljubi Hreljičina.
0222 Ak’ se hoćeš nazvati carica,
0223 Ljubi moja, Stambolu gospoja,
0224 Otruj Hrelju, tvoga gospodara.
0225 Poslat hoću mojega vezira,
0226 Š njime drugu stotinu Turaka,
0227 Da te vode Stambolu b’jelome.”
0228 Kad je care knjigu nakitio,
0229 Otpravi je Jeli Hreljičinoj.
0230 Kada Jeli b’jela knjiga dođe,
0231 Knjigu štije, a na nju se smije,
0232 Pa dozivlje Hrelju Bošnjanina:
0233 ”Đe si, Hrelja, živa željo moja!
0234 Da ja tebi jedno čudo kažem,
0235 Da ti kažem, dragi gospodare!
0236 Što mi piše od Stambola care.”
0237 Pa mu b’jelu knjigu donosila,
0238 Pružila mu ruke u junačke.
0239 Knjigu gleda Hrelja Bošnjanine.
0240 Kad vidio, što je nakićeno,
0241 Štono care iz Stambola piše,
0242 On govori Jeli, ljubi svojoj:
0243 ”Piši knjigu, Jelej, ljubi moja!
0244 Da si, Jele, mene otrovala,
0245 Neka šalje njegova vezira,
0246 Š njim Turaka, koliko mu drago.
0247 Kad opremiš listak knjige male,
0248 Gradit ćemo tanahnu kociju,
0249 Stavi mene u kociju živa,
0250 Ukraj mene okovanu ćordu.
0251 Kadar dođe carevi vezire
0252 I š njim dođu janjičari Turci,
0253 Reci njima, Jele, ljubi moja:
0254 ” ”Kad je meni Hrelja umirao,
0255 Na smrti je meni naredio,
0256 Da g’ od dvora dalje ukopamo,
0257 Za to Turci, mila braćo moja!
0258 Prihitite tahahnu kociju,
0259 Nosite je zelene u gore,
0260 Nek u gori Hrelju ukopamo,
0261 Nek ispravim, što m’ je naredio.” ”
0262 To malahno vr’jeme postanulo,
0263 Jele caru knjigu otpravila:
0264 ”Care sv’jetli, mili gospodare!
0265 Ja sam moga Hrelju otrovala.
0266 Šalji Turke, kadgod ti je drago,
0267 I tvojega pred njima vezira.”
0268 Kad je b’jelu knjigu napravila,
0269 Opremi je Stambolu b’jelome.
0270 Kada caru b’jela knjiga dođe,
0271 Knjigu gleda od Stambola care.
0272 Kad vidio, što mu Jela piše,
0273 Od milosti knjigu poljubio,
0274 Od veselja u njedra bacio.
0275 To ne čini od Stambola care,
0276 Da s’ veseli Jeli Hreljičinoj,
0277 Nego čini od Stambola care,
0278 Što poginu Hrelja Bošnjanine,
0279 Ter pošilje svojega vezira
0280 I stotinu mlad’jeh janjičara.
0281 Idu na dvor Hrelje Bošnjanina.
0282 Jele Hrelju poloćila bila
0283 I stavila u kociju tanku
0284 I kod njega okovanu ćordu.
0285 U to doba carevi vezire
0286 U bijele dvore ušetao.
0287 Stade cvilit Jele Hreljičina,
0288 Brez nevolje, kako od nevolje.
0289 Govori joj carevi vezire:
0290 ”Zašto cviliš, mlada sultanija!
0291 Zašto cviliš Hrelju Bošnjanina,
0292 Al za carem bit ti bolje ne će?”
0293 Ali mu je Jele govorila:
0294 ”Žalim Hrelju, carevi vezire!
0295 Š njime mi je svako dobro bilo,
0296 Milovo me više nego sebe,
0297 A sad sam ga jadna otrovala.
0298 Al je meni Hrelja ostavio
0299 Na samrti, kad je umirao,
0300 Da g’ odnesem od dvora daleko
0301 I ukopam u gori zelenoj.
0302 Uzmite ga, vitezovi Turci!
0303 Nostie ga gore u zelene.”
0304 Kadar Turci Jelu razumjeli,
0305 Prihitili tanenu kociju,
0306 Pa ga vuku u gore zelene.
0307 Nose njega na promjenu Turci.
0308 Al se njima nosti dodijalo,
0309 Pa zaviču tanko iza glasa:
0310 ”Gospodare, carevi vezire!
0311 Kopaj vraga ol g’ u goru bacaj,
0312 Mi ga više nosit ne možemo.”
0313 Al govori carevi vezire:
0314 ”Va bacite u goru kociju,
0315 Nek se tamo s gorom razgovara
0316 I zvjerinjem od gore zelene.”
0317 Bace Turci u goru kociju,
0318 S njom udrili o crnu zemljicu,
0319 Iz kocije Hrelja izletio
0320 Britkom sabljom u desnici svojoj,
0321 Pa na Turke uriš učinio.
0322 Sv’jeh pos’ječe, n’jedan ne uteče.
0323 Sama pušti careva vezira,
0324 Neka iđe Stambolu b’jelome,
0325 Neka caru sv’jetlu pripov’jeda,
0326 Kako mu je na konaku bilo.
0327 Vezir pođe Stambolu b’jelome,
0328 Jedva duhat Stambolu dopade
0329 I donese sv’jetlu caru glase.
0330 Car se teškim čudom začudio,
0331 Al od stida nikome ne kaže.
