Marko Kraljević i Arapin5
0001 Rano rani Kraljeviću Marko
0002 Jedno jutro u nedjelje svete,
0003 Rano rani bojno na Kosovo.
0004 Tu nalazi golema junaka,
0005 Po imenu Musu kesedžiju,
0006 Đe on sjedi posred puta druma.
0007 Koliko je srdit posto Marko,
0008 Ne zove mu jutro dobro jutro,
0009 Neg mu Marko iza glasa viče:
0010 ”Deli Musa, oklon’ mi se s puta,
0011 Ol okloni, ol mi se pokloni!”
0012 Kad to začu Musa kesedćija,
0013 Nasmjeja se, pa govori Marku:
0014 ”Bor t’ ubio, Kraljeviću Marko!
0015 Što si tako rano uranio,
0016 Tako rano zamećati kavge?”
0017 Drugi put mu zavikao Marko:
0018 ”Deli Musa, okloni se s puta,
0019 Ol se skloni, ol mi se pokloni!”
0020 Al govori Musa kesedžija:
0021 ”Ajd otole, Kraljeviću Marko!
0022 Ti na miru ne zameći kagve,
0023 Vrlo ti l’ se ćivjet dodijalo?
0024 Nitu ću ti se sklonit, nit poklonit.”
0025 Treći put mu zavikao Marko:
0026 ”Deli Musa, oklon’ mi se s puta,
0027 Oli skloni, ol mi se pokloni,
0028 Ol izađi, Musa, na megdane!”
0029 Kad to začu Musa kesedžija,
0030 Grohotom se bješe nasmijao,
0031 Sa zemlje je na noge skočio,
0032 Bojno koplje u ruke uzeo,
0033 Pak se baca konju na ramena,
0034 Oštrom mi ga obode mamuzom.
0035 Razigra ga polju na Kosovu,
0036 A on Marko šarinu na svome.
0037 Tadar stanu d’jeliti megdane.
0038 Prvi reče Kraljeviću Marko:
0039 ”Stani, Musa, kopile kurvarsko!
0040 Nek te zgađam kopljem ubojitim.”
0041 Kad to začu Musa kesedžija,
0042 On pod sobom ustavio konja.
0043 Dobro gleda Kraljeviću Marko,
0044 Da ga ne bi kopljem premetnuo,
0045 Premetnuo oli podmetnuo.
0046 Al pod Musom učan konjić bio.
0047 Neton Marko koplje izbačio,
0048 Konj pod Musom skače u visinu,
0049 Dosta ga je Marko podmetnuo.
0050 Tad govori Musa kesedžija:
0051 ”Stani Marko, kopile kurvarsko!
0052 Nek te zgađam kopljem ubojitim!”
0053 Kad to začu Kraljeviću Marko,
0054 Pod sobom je ustavio konja.
0055 Dobro gleda Musu kesedžiju,
0056 Da ga ne bi Musa premetnuo,
0057 Premetnuo oli podmetnuo.
0058 Al pod Markom učeni šarine.
0059 Netom Musa koplje izbačio,
0060 Da ko vidi šara od mejdana!
0061 On se vije zemlji u kolače,
0062 Dosta ga je Musa premetnuo.
0063 Tako bojna koplja potratiše,
0064 Jedan drugog obranio nije.
0065 Tad se udru sabljam svijetlijem,
0066 Al i svoje sablje polomiše,
0067 Niko nikog ranit ne mogaše.
0068 Tad se udru konji prsimice,
0069 A junaci pd bijele ruke,
0070 Pa se nose poljem širokijem.
0071 Nosiše se od jutra do podne,
0072 Niko nikog predobit ne može.
0073 Umori se Musa kesedžija,
0074 Ali gore Marko Kraljeviću.
0075 Teško ti se Marko umorio,
0076 Bijelijem pjenam zabalio,
0077 Pak dozivlje vilu sa planine:
0078 ”B’jela vilo, živ te jad ubio!
0079 Koja si vazda govorila,
0080 Da poginut ne ću nikadara,
0081 Evo hoću danas na Kosovu,
0082 Posjeć će me Musa kesedžija.”
0083 To začula vila sa planine,
0084 Ter doelti bojno na Kosovo
0085 I vije se nebu pod oblake,
0086 Pa mu vila iz oblaka viče:
0087 ”Kraljeviću, nevjerno koljeno!
0088 Jesam li ti vazda govorila:
0089 U nedjelju ne zameći kavge,
0090 Jer ćeš ludo izgubiti glave.”
0091 Kad to začu Musa kesedžija,
0092 Prevari se, žalosna mu majka!
0093 On pogleda nebu u oblake,
0094 Da on vidi, koji đavo viče.
0095 Kad to vidje Kraljeviću Marko,
0096 Dade snagu desnom i lijevom,
0097 Lako ti je Musu predobio
0098 I na crnu zemljicu metnuo.
0099 Marko se je teško umorio,
0100 Pa on šćede malo počinuti,
0101 Al ga bi strah Musu ostaviti,
0102 Da se ne bi Musa podignuo,
0103 Pa mi sjede Musi nasred boku,
0104 Da mi tako otpočine Marko.
0105 Al u Musi srce ugrijano,
0106 Stane mu se micat ispod sebe.
0107 Kad to vidje Kraljeviću Marko,
0108 Nema kada ni da otpočine,
0109 Neg razgleda oko sebe Marko,
0110 Ne bi l’ djegođ štogod ugledao,
0111 Čijem bi mu glavu otkinuo,
0112 Jer ne ima ni noža maloga,
0113 A daleko ulomci od ćorde.
0114 Ter mu zubim grlo prekosio,
0115 Pak uzimlje ulomak od ćorde
0116 I š njime mu otkinuo glavu.
0117 Tada šćedne Kraljeviću Marko
0118 Vidjet Musu, kakov junak bješe,
0119 Ter uzimlje ulomak od sablje,
0120 Stane parat Musu Kesedžiju.
0121 Kad u Musi do tri srca nađe:
0122 Jedno studno ko studeni kamen,
0123 Drugo mu se malo ugrijalo,
0124 Na trećemu ljuta guja spava.
0125 A kada se guja probudila,
0126 Mrtav Musa po ledini skače
0127 I ovako guja progovara:
0128 ”Kraljeviću, kućom srećan ti si!
0129 Kad ti danas n’jesi poginuo,
0130 Ne ćeš veće, Marko, nikadara!
0131 Jer da sam se prije probudila
0132 Ne bi s’više glave nanosio
0133 Po Prilipu, gradu bijelome.”
0134 To doreče, ode u planinu.
0135 Kad to čuje Kraljeviću Marko,
0136 Rasplaka se ko dijete malo
0137 I ovako sobom govorio:
0138 ”Jadan Marko, što si uradio!
0139 Pogubio onakog junaka.”
0140 Plače Marko kako guja ljuta.
0141 Kada se plača naplakao,
0142 Lijep Musi grebak iskopao,
0143 Lijepo ga ukopao Marko
0144 I otiđe put Prilipa svoga.
