Marko Kraljević i Arapin
Kulu gradi crni Arapine,
kulu gradi u primorje ravno,
pa niz kulu Arap pošetao,
i kuli je Arap' govorio:
„Moja kulo, pusta mi ostala,
kad te nema niko obrisati!” 5
Pa se spremi crni Arapine
i otide caru u Stambolu,
te potraži u cara devojku.
Ne da care za Arapa ćerku,
al’ se Arap’ za to naljutio, 10
pa povadi sablju okovanu,
oće caru da otseče glavu.
Kad car vide da će poginuti,
pruži ruku crnom Arapinu,
pruži ruku, dade mu devojku! 15
Vadu uze za petnaes’ dana.
dok se vrati i skupi svatove.
Ode Arap’ u primorje ravno,
osta care u Stambolu gradu.
Tad je care talale turio, 20
u ćaršiju od Stambola grada,
ko će njemu Arapa izgubit!
Niko nema da s’ na megdai javi.
To začula jedna dervešina.
dervešina od stotinu ljeta, 25
pa otide k caru na divanu
i ovako caru besedio:
„Nik’ Arapa ne mož’ izgubiti,
osim junak Kraljeviću Marko!
Ti potraži Kraljevića Marka, 30
Kula mu je u Prilepa grada”!
Kad je care čuo lakrdiju,
posla knjigu Kraljeviću Marku,
u Prilepu gradu bijelome.
Kad je knjiga Marku dolazila, 35
beše Marko s’ majkom na večeru;
uze Marko knjigu šarovitu,
pročita je, pa se nasmejao!
Pita majka Kraljevića Marka:
„Što je, sine, Kraljeviću Marko, 40
što se smeješ, šta ti knjiga piše”?
„Ja se smejem caru u Stambolu,
palo tesno caru od Arapa,
oće Arap’ ćerku da mu uzme,
pa mi care knjigu opravio, 45
da mu spasem ćerku od Arapa”!
„Nemoj sine ići na megdana,
Sve nam, sine, ide naopako!
Nek vrag nosi cara i Arapa,
već veeraj Kraljeviću Marko”. 50
Marko reče svojoj staroj majci:
„Kako radim, moja stara majko,
Kako radim, tako ti i jedem!
Ja se majko nikoga ne bojim”.
Pa otide Kraljeviću Marko, 55
u Stambola grada bijeloga.
pa on pade u pustoga hana,
ćaršiski je dan baš tada bio,
miogo bilo sena i ječmena.
Uze Marko sena i ječmena, 60
pa on tura pred svoga Šarina,
naturi mu za petnaes’ dana,
a ne plaća pare ni dinara.
Doće ’aber caru na divanu:
„Jedan čovek zulumćar je pao, 65
u Stambolu gradu bijeloga,
i uzima sena i ječmena,
bez ijedne pare i dinara!”
Car se seti da ć’to Marko biti.
Prati pismo Kraljeviću Marko, 70
prati pismi caru na divanu:
„O moj care, mio gospodare,
Što si mene zvao u Stambola”?
„Ja sam t’ zvao, moje čedo Marko.
da pogubiš crna Aragšna; 75
što mi tražiš čirak da ti činim?”
„Ništa t' neću, care u Stambolu,
samo jednu kravu jalovicu,
jalovicu od sedam godina
i 'oću ti vina i rakije! 80
Kad si care reč dao Arapu,
ti mu podaj prelepu devojku,
nek’ svatovi povedu devojku,
pa ćeš videt care u Stambola,
ko je junak Kraljeviću Marko”! 85
Dan po danom polako prođoše,
dođe Arap’ po lepu devojku,
sa svatima pade u avliju,
u avliju cara od Stambola.
Uze Arap' prelepu devojku, 90
milu ćerku cara iz Stambola,
I otide uz polje stambolsko.
Malo vreme za tim potrajalo,
uzja Marko Šarca od megdana,
pa okrenu uz polje stambolsko 95
i sustiže crna Arapina.
„Stan, polako, crni Arapine,
misliš tako da uzmeš devojku?
Vrat’ s' ovamo megdan da delimo,
a svatovi neka nam pevaju, 100
nek pevaju ili nek kukaju!”
Odma’ Arap natrag se vratio,
nasmeja se Kraljeviću Marku:
„Stan’, polako Kraljeviću Marko,
ti junaka ni video nesi, 105
kao što je crni Arapine!"
Pa su britke sablje povadili,
navalili jedan na drugoga;
zagrabio Kraljeviću Marko,
te Arapu otkinuo glavu, 110
te devojku povratio caru!
A svatovi odoše bez ništa.
Reče Marko caru u Stambolu:
„Evo tebe tvoja mila ćerka!”
A car Marku tada odgovori: 115
„Moje čedo, Kraljeviću Marko,
oćeš sedet u Stambola grada?”
Marko caru na to odgovara:
„O, moj care, dragi gospodare,
ja ne mogu odek da ti sedim, 120
jer sam kući, care, inokosan,
samo imam ostarelu majku!”
„Kolko tražiš blaga, čedo Marko,
Što sam tebe dovde namučio?”
„Ništa t’ neću, care gospodare, 125
sal ćeš mene ti care da dadneš,
da mi plaćaš da ijem i pijem,
da mi plaćaš za života moga!”
„Zbogom pošo, Kraljeviću Marko,
Ime ti se uvek spominjalo!” 130
Zdravo Marko svojoj kući doće.
