Marko Kraljević i Đerđeli-Alija

0001 Oprema se deli-soko Marko
0002 U široku zemlju Karavlašku
0003 Da on traži za sebe devojku
0004 Kod svojega Bogom pobratima,
0005 Pobratima Vlašče Nikodima.
0006 Kad se Marko na put opravio,
0007 Pa se krenu s Bogom putovati.
0008 On putuje kraj tiha Dunava
0009 I sukobi jednoga junaka,
0010 Baš Turčina Đinu Latinina,
0011 Na vranome konju malenome,
0012 Malenome, ali debelome,
0013 Kratka vrata a široka sapa,
0014 Sve mu griva u kopite dira.
0015 Al’ povika Đina Latinine:
0016 ”Kaurine, ukon’-de se s puta
0017 Da ja tvoju ne ucvelim majku,
0018 Da ti u rod ne opravim ljubu
0019 Bez kolača i bez ubradača
0020 I bez kola i bez kočijaša!”
0021 Al’ se Marko ne uklanja s puta,
0022 Već izmanu čizmom i mamuzom,
0023 Pa udara dobra konja svoga
0024 Da preskoči Đinu Latinina,
0025 Na Turčina juriš učinio.
0026 Dočeka ga Đina Latinine,
0027 Pa potrže peran buzdovana
0028 I udari Kraljevića Marka –
0029 Kako ga je lako udario,
0030 Spade Markoi s dobra konja svoga,
0031 Pa zapliva u tio Dunavo.
0032 Al’ govori Đina Latinine:
0033 ”Mol’ se Boga, jadan kaurine,
0034 Što mi žao pokvasiti vranca
0035 I na njemu čoju i kadifu,
0036 Sad bi tebi odsjekao glavu!”
0037 Pak on ode uz tio Dunavo.
0038 A kad vidi deli-soko Marko
0039 Da je Đina dobro odmakao,
0040 On ispliva iz tiha Dunava
0041 I uhvati dobra konja svoga,
0042 Pak govori Kraljeviću Marko:
0043 ”Ao meni i do Boga moga,
0044 Mal’ ja ludo ne izgubi glavu!
0045 Da se manem puta orjatskoga
0046 Putujući uz tiho Dunavo,
0047 Da se latim druma carevoga,
0048 Da ne sretam Turke ožđeldije!”
0049 Pak on pođe kroz goru zelenu,
0050 Pravo teži drumu prizrenskome.
0051 Kad bejaše sred gore zelene,
0052 On sukobi Ture momče mlado:
0053 Na vitezu noge prekrstio,
0054 Pak udara rukom u tambure.
0055 Kad opazi Kraljevića Marka,
0056 Al’ povika Ture momče mlado:
0057 ”Arambaša, uklon’-der se s puta!
0058 Već ja vidim da si dobar junak,
0059 Al’ se meni ti ukloni s puta,
0060 Poplašićeš poda mnom viteza,
0061 Pa ćeš tvoga ostaviti Šarca!”
0062 Al’ se Marko ne uklanja s puta,
0063 Već potrže perna buzdovana
0064 Da poplaši Ture momče mlado,
0065 Pa izmanu čizmom i mamuzom
0066 Da pogazi Ture momče mlado.
0067 Lepo ga je Ture dočekalo,
0068 On potrže perna buzdovana,
0069 Pa dočeka mladoženju Marka –
0070 Kako ga je lako udarilo,
0071 Na dolami popucaše konci.
0072 Skoči Marko s dobra konja svoga,
0073 Pak on beži u goru zelenu.
0074 Al’ se iti Ture momče mlado
0075 Da udari Kraljevića Marka –
0076 Ne pogodi Kraljevića Marka,
0077 Već pogodi u zelenu jelu,
0078 Vitu jelu iz korena krenu.
0079 Iz gore mu progovara Marko:
0080 ”Bogom brate, Ture momče mlado,
0081 Is’ si Turčin ili si kaurin?
0082 Al’ govori Ture momče mlado:
0083 ”Nisam Turčin, veće sam kaurin!
0084 Nejaka me zarobili Turci
0085 Kad sam bio u zlatnoj kolevki,
0086 Kad su Turci Prilip poarali,
0087 Otada sam Turčinom postao.
0088 Al’ ja imam dosta roda moga,
0089 Moga dede kralja Vukašina,
0090 Imam ujka Kraljevića Marka,
0091 Pak sam čuo da je dobar junak,
0092 Pak ja idem da potražim ujka,
0093 Da bi mene naučio ujko
0094 Sabljom seći, buzdovanom tući.”
0095 Al’ govori Kraljeviću Marko:
0096 ”Bogom brate, Ture momče mlado,
0097 Pusti mene da ja idem dvoru!”
0098 Govori mu Ture momče mlado:
0099 ”Idi s Bogom kud je tebi drago!”
0100 Uze Marko dobra konja svoga,
0101 Pak on ode drumu prizrenskome.
0102 Tek se Marko drumu upravio,
0103 On sukobi trećega junaka,
0104 Kapa mu je od čitava vuka,
0105 Baš Turčina Đerđeli-Aliju,
0106 Koga na glasu krajina nejma,
0107 Na vranome konju velikome,
0108 Tanke grive a malene glave,
0109 Kroz nozdrve modar plamen liže,
0110 Na konju je noge prekrstio,
0111 Pa udara rukom u tambure,
0112 Pa povika sa konja viteza;
0113 ”Kaurine, uklon’-der se s puta
0114 Da ja tvoju ne ucvelim majku!
0115 Već ja vidim da si dobar junak,
0116 Al’ se meni ti ukloni s puta!”
0117 Al’ se Marko u obrazu menja,
0118 Pak besedi deli-soko Marko:
0119 ”Avaj meni i do Boga moga,
0120 Baš ću danas izgubiti glavu!
0121 Da l’ bi mu se uklonio s puta,
0122 Da l’ juna,u stao na belegu?”
0123 Al’ povika Đerđeli-Alija:
0124 ”Kaurine, jer se ne ukloniš?”
0125 Al’ govori mladoženja Marko:
0126 ”O, Turčine, vero nekrštena,
0127 Ja sam moju saranio majku,
0128 A milu sam udomio seju,
0129 Jošt se junak oženio nisam,
0130 Al’ se neću ukloniti s puta,
0131 Baš makar se i ne oženio,
0132 Već zelenom travom zelenio!”
0133 Al’ govori Đerđeli-Alija:
0134 ”Kaurine, žalosna ti majka,
0135 Kad se nećeš da ukloniš s puta,
0136 Stan’-de meni pravo na belegu,
0137 Ja ću s’ tebi ukloniti s puta!”
0138 Stade njemu na belegu Marko,
0139 Al’ se Ture ne uklanja s puta,
0140 Zape strelu da ustreli Marka
0141 U tom gledi u srce junačko,
0142 Pak ne zgodi u srce junaka,
0143 Već pogodi u koš pred junaka,
0144 Podrobi mu sedlo od merđana,
0145 Prebi koplje nadvoje, natroje
0146 Pukoše mu dva kolana zlatna.
0147 A kad vidi Đerđeli-Alija
0148 Da junaku rane ne zadade,
0149 Vrte konja, pak stade begati.
0150 Kad to vidi Kraljeviću Marko,
0151 On se seti perna buzdovana,
0152 Pak se iti pravo za junakom,
0153 Na dobro ga mesto pogodio,
0154 Pogodio među pleći žive,
0155 Na koš ga je konju naterao,
0156 Pukoše mu tri kolana zlatna
0157 I četvrti ibrišim-tkanica,
0158 S kojom Ture bojno sedlo steže.
0159 A kad vidi Kraljeviću Marko
0160 Da ga kćaše konjic da odnese,
0161 On usede na gologa Šarca,
0162 Pa sustiže Đerđeli-Aliju,
0163 A potrže mača zelenoga
0164 I udara Đerđeli-Aliju,
0165 Udari ga pravo po pojasu,
0166 Preseče mu zelenu dolamu
0167 I od svile zelenu đečermu,
0168 I preseče do dve puške male,
0169 I preseče laka dževerdana,
0170 Što na njemu tri žice od zlata,
0171 I preseče perna buzdovana,
0172 U kome su pera pozlaćena,
0173 I preseče pancir na junaku,
0174 I tri strukae svilena pojasa,
0175 I srebrne nože za pojasom,
0176 I junačku tananu košulju,
0177 Što mu kada iz roda donela,
0178 Ni predana ni u brdo tkana,
0179 Već od suva ispletena zlata,
0180 I junaka po srcu poseče –
0181 Kako ga je zasjekao Marko,
0182 Da mu krvca rane ne zaliva
0183 Vid’la bi se džigerica bela.
0184 Al’ govori Đerđeli-Alija:
0185 ”Bogom brate, Kraljeviću Marko,
0186 Tako t’ Boga i zakona tvoga
0187 I sedmori u godini posta,
0188 Nemoj mene više udarati,
0189 Pusti mene u Prizrena bela
0190 Da pozdravim po Prizrenu Turke –
0191 Gdi god koji sretne kaurina,
0192 Nek’ se njemu uklanjaju s puta,
0193 Osobito konja šarenoga,
0194 Nek’ se boje da ne bude Marko –
0195 Kog ošine Kraljeviću Marko
0196 Više rane izlečiti neće,
0197 Makar zvao careve ećime!”