Marko Kraljević izbavlja Sekulu Banovića

0001 Stade cika Banović-Sekula,
0002 E ga živa ufatiše Turci,
0003 Vode ga zelenom planinom.
0004 Kad dođoše ispod dvora Marka,
0005 No je Marka sanak prevario;
0006 Kad Sekula Turci provedoše,
0007 No ga budi vjerenica ljuba:
0008 ”Dig’ se, Marko, glavu ne dignuo,
0009 Turci roba provedoše živa,
0010 Ka’ da bješe Banovac Sekula!”
0011 Skoči Marko od zemlje na noge,
0012 S čiviluka sablju dofatio,
0013 I Šarčića konja okročio,
0014 A potrča zelenom planinom,
0015 Pred Turcima na drum zapanuo,
0016 Pa dočeka trides’ Turakah –
0017 Er se Turci zbora zađednuli
0018 Kad je Marka klikova Sekula
0019 Da ga otme Marko od Turakah.
0020 Sekule njima besjedio;
0021 ”Ha, ha, Turci, zla vi pamet bila –
0022 Ako ćete mene izgubit’,
0023 Jadni će me Marko osvjetit’,
0024 A od Stambola vrata zatvorit’,
0025 Da ne izlazi oka za sjedoka!”
0026 No mu vika Ture Rustem-bego:
0027 ”Prođi se, Banovac Sekula,
0028 Ne kažuj mi crne bugarine
0029 Koji nema pare ni dinara,
0030 Ni da pije ni da se ostruže –
0031 Daleko je i dalje ni bio!”
0032 Tade vika Kraljeviću Marko:
0033 ”Stan’, Turčine, od kurve kopile,
0034 Blizu sam ti i bliži ti bio!”
0035 Od bedre je sablju povadio,
0036 Posječe trideset Turakah,
0037 A ufati Rustem-bega živa,
0038 Okidi mu iz ramena ruke,
0039 Te ga posla u Stambolu grdna,
0040 A on povede na dvore Sekule.
0041 Marko dimno dočeka Sekula;
0042 U Sekule je dosta poštenja,
0043 On izvadi stotinu cekina,
0044 Te darova Markovu ljubovcu.
0045 To je bilo kad se činilo.