Marko Kraljević, Miloš Obilić i Relja Krilatica
Fala Bogu, fala jedinome,
jedev, pijeev trojica junaka:
jedan junak Marko Kraljevići,
drugi junak Miloš Obilići,
treći junak Relja Krilatica; 5
jedev, pijev za Kosovo lafiv:
„Aj da idemo u ravno Kosovo,"
da pijemo vino sas oblogu,
vino da pijemo, mome da gledamo;
fala Bogu, fala jedinome, 10
i otoše u ravno Kosovo,
vino pili, mome su gledali,
svi trojica jednu su gledali,
svi trojica bakšić su gu dali;
Marko daje jabuku crvenu, 15
Miloš daje dunju mirišljavu,
Relja daje prsten burmanliju.
Tuj su oni kavgu zametnuli:
Marko vika: „Meni me se pada!"
Relja vika: „Na mene se pada!" 20
Relja vika: „Na mene se pada!".
Al govori Marko Kraljeviću:
„Da li čuješ Miloš Obilići,
al da čuje Reljo Krilatico,
aj, da idemo u crkvu Gračanicu, 25
tuja ima pop zakonik,
će pitamo popa zakonika,
će pitamo kome će se padne!"
I otoše u crkvu Gračanicu:
„Pomoz Bogu, pope zakoniku, 30
krivo sediš, pravo nas da sudiš,
mi smo pili vino sas obpogu,
vino pili, mome smo gpedali,
svi trojica jednu smo gledali,
svi trojica bakšiš smo gu dali: 35
Marko dao crvenu jabuku,
Miloš daja dunju mirišljavu,
Relja daja prsten burmanliju,
da nam kažeš kome će da padne?
Pop gi viče i ovakoj reče: 40
„Da l čujete trojica junaka,
po junastvu na Marka se pada,
po lepotu Milošu se pada,
a po pravo, na Relju se pada;
cvena jabuka samo za grizenje, 45
žuta dunja već za mirisanje,
prsten burmanlija polovin venčanje!"
