Marko Kraljević

0001 Skupi care trista hiljad’ vojske,
0002 on pohara šezdeset gradovah,
0003 do Okana grada arapskoga,
0004 al’ Okana primit ne mogaše,
0005 no ga biše za trideset godinah,
0006 koji stari vojevaše vojsku
0007 pod gradom im kosti ostanuše,
0008 koji mlađi vojevaše vojsku,
0009 sijeda im brada do pojasa,
0010 koja l’ đeca od godine danah,
0011 ona svoga odmjenjuju baba.
0012 Posadiše sade vinograd,
0013 novoga sa napojiše vina,
0014 ne uzeše drva ni kamena,
0015 ni odbiše klaka od kamena.
0016 To kad viđe care Sulejmane,
0017 on opravi bijela fermana
0018 ka Prilipu Marku Kraljeviću
0019 da mu dođe Marko u indata,
0020 a kad Marko dođe Kraljeviću,
0021 bio boja za neđelju danah
0022 no dolaze lale i veziri:
0023 "A pomagaj, care gospodare!
0024 Nama Marko sve otimlje glave,
0025 donosi ih tebe na peškeše,
0026 ti mu, care, mlogi bakšiš daješ."
0027 No im veli care Sulejmane:
0028 "Čuli te me, moji sokolovi!
0029 Evo sjutra dan sveta neđelja,
0030 sjutra Marko sabljom ne siječe,
0031 no pod čador pije vino hladno,
0032 da ve viđu, moji vitezovi,
0033 šte ćete mi donijeti glavah."
0034 Kad ujutru osvanu neđelja,
0035 Marko pije pod čadora vino,
0036 no izlaze iz grada Arapi
0037 te pod gradom dženjak učiniše,
0038 dok poviknu se kule đevojka:
0039 "Ha, Arapi, crn vi obraz bio!
0040 Nije onog dobroga junaka
0041 na šarenu konju velikome,
0042 al’ je ranjen, ol’ je poginuo."
0043 Kidisaše u Turke Arapi
0044 te razgone pod Okana Turke,
0045 posjekoše vojske sto hiljadah,
0046 dognaše je caru do čadora,
0047 al’ poskoči car Otmanoviću,
0048 te on budi Kraljevića Marka:
0049 "Ustaj, Marko, ako znaš za boga!
0050 Te osvećuj svoga poočima,
0051 i njegovu nagrđenu vojsku."
0052 Sanan đipi Kraljeviću Marko,
0053 brže ostru sablju pripasao,
0054 a o Šarcu topuz objesio,
0055 pa usjede Šarca u ramena,
0056 u Arape juriš učinio,
0057 dok poviknu sa kule đevojka:
0058 "Aj, Arapi, braćo moja draga!
0059 Bjež’te u grad, jadna vaša majka!"
0060 Svi Arapi u grad pobjegoše,
0061 dokle Marko do Okana dođe
0062 on posječe dvanaes’ hiljadah,
0063 od Okana zatvoriše vrata,
0064 ali Marko vata topuzinu
0065 u kojoj je sedamdeset okah,
0066 njom udara u vrata od grada
0067 dok na gradu salomio vrata,
0068 dočekaše g’ na vrata Arapi,
0069 zadaše mu sedamdeset ranah,
0070 no uljeze u Okana grada
0071 i uvede vojske sto hiljadah,
0072 porobiše malo i veliko,
0073 opališe ognjem svekoliko
0074 i Okana grada prifatiše,
0075 pak odoše caru muštuluci:
0076 "Muštuluk ti, care Sulejmane!
0077 Marko ti je grada prifatio!"
0078 Kad muštuluk prije dolazaše
0079 davaše mu čohu nemjerenu,
0080 kad muštuluk potlje dolazaše,
0081 davaše im blago nebrojeno.
0082 Tek to doba malo postanulo,
0083 ali evo Kraljeviću Marko,
0084 u krvci se umočio crnoj,
0085 još na njemu sedamdeset ranah.
0086 Kad ga viđe care Sulejmane
0087 roni suze niz bijelu bradu:
0088 "Vajme mene, Kraljeviću Marko!
0089 Jes’ li mučno, hot’ li umrijeti,
0090 oću l’ tražit od mora hećime,
0091 jesu li ti rane za vidanja?"
0092 Ma veli mu Kraljeviću Marko:
0093 "A ne luduj, care Sulejmane!
0094 No daj meni da s’ napijem vina,
0095 e sam junak trudan i umoran,
0096 pa za rane moje ne staraj se."
0097 Daje care vino Kraljeviću,
0098 vino pije Kraljeviću Marko,
0099 pije vino jedan mjesec danah,
0100 vino pije rane zaraštaju,
0101 dok se Kraljić izvidao Marko,
0102 car mu dade šes tovarah blag,
0103 al’ Okana grada prifatio,
0104 ode svaki običaju svome,
0105 ode Marko u Prilipa grada
0106 da odmori Šarca od mejdana
0107 a i staru da prigleda majku.

Izvor

Sima Milutinović Sarajlija, Pjevanija crnogorska i hercegovačka, priredio Dobrilo Aranitović, Nikšić, 1990. [Pjevanija cernogorska i hercegovačka, sabrana Čubrom Čojkovićem Cernogorcem. Pa njim izdana istim, u Lajpcigu, 1837.]