Markova se ljuba preudaje

* * *


Markova se ljuba preudaje

Sinoć majka oženila Marka,
A jutros mu bila knjiga dođe,
Da mlad Marko na vojnicu pođe.
Knjigu štije Marko, dite mlado,
Knjigu štije, suzom je oblije: 5
„Bog t’ ubio, bila knjigo moja!
„Tek što sam se, junak, oženio,
„Nisam ljubu dobro ni vidio,
„A kamo li lica naljubio.“
A Jele ga ljuba ugledala, 10
Pak se hvata Marku oko vrata:
„Šta je, Marko, prva srićo moja?
„Dosad su ti knjige dolazile,
„Nisi tako suze prolivao.
„Okle knjiga, da je Bog ubije?“ 15
Svojoj ljubi Marko progovara:
„O, Jelino, virna ljubo moja!
„Evo meni bila knjiga dođe
„Od onoga cara čestitoga,
„Da ga dođem, junak, podvoriti, 20
„Podvoriti za devet godina,
„Da ostavim Jelu, ljubu svoju,
„Da j’ ostavim u bijelu dvoru
„Sa staricom ostarilom majkom.
„Već te molim, virna ljubo moja! 25
„Pitaj konja bilicom pšenicom,
„Napoj mi ga studenom vodicom,
„Nek’ ti idem, virna ljubo moja,
„Nek’ ti idem cara podvoriti,
„Podvoriti devet godin' dana. 30
„Čekaj mene, virna ljubo moja,
„Čekaj mene devet godin’ dana
„I desete polovicu, dušo;
„Ne udaj se, virna ljubo moja.
„Ne dođem li za devet godina 35
„I desete polovicu, dušo,
„Udaj mi se, za koga ti drago,
„Samo nemoj za goreg od mene,
„Ponajmanje za Senjanin-Iva,
„Što je moje konje timario." 40
Otolen se zdravo podignuo,
Pa kada su bili na rastanku,
Tad’ se maša u džep od dolame
I izvadi burmu suha zlata,
Na dvoje je, junak, polomio, 45
Jednu polu ljubi darovao,
Drugu sprema u džep od dolame,
Pak otide cara podvoriti.
Nije prošla ni godina dana,
Jelu prose svati sa svih strana, 50
Ponajviše Senjanin-Ivane.
Ali, mlada, za nikoga neće,
Dok ne prođe devet godin’ dana
I desete, dušo, polovica.
Kada prođe devet godin’ dana 55
I desete, dušo, polovica,
Jelu prose svati sa svih strana,
Ponajviše od Senja Ivane,
Ona, mlada, za nijednog neće,
Već za onog Senjanin-Ivana, 60
Što je Marku konje timario.
Ljuto cvili mladog Marka majka,
Ljuto cvili i suze proliva,
Pa uzimlje pero i hartiju,
Te napisa listak knjige bile: 65
„A, moj Marko, moje dite drago!
„Ja li ne znaš, ja l’ ne haješ, sine,
„Da se tvoja ljuba preudaje?
„Da za koga, ne bih ni žalila,
„Neg’ za onog Senjanin-Ivana, 70
„Što je tvoga konja timario!"
Knjigu štije Marko, dite mlado,
Knjigu štije, suzam’ je poliva.
Ugleda ga care gospodare,
Pa je Marku tiho besidio: 75
„Šta je, Marko, virna slugo moja?
Okle knjiga, da je Bog ubije?
Dosad su ti knjige dolazile,
Nisi tako suze prolivao,
Što si sada, ognjem izgorila?“ 80
Ali Marko caru odgovara:
„Ah, moj care, mili gospodare!
„Evo meni bila knjiga dođe
„Od starice, mile majke moje,
„Da se moja ljuba preudaje, 85
„Da za koga, ne bih ni žalio,
„Neg’ za onog Senjanin-Ivana,
„Što je moje konje timario!
„Već te molim, moj čestiti care,
„Da me pustiš do bijela dvora, 90
„Tvrda ću ti ostaviti jamca,
„Tvrda jamca, Boga velikoga,
„Da ću doći do nedilje dana,
„Da ću doći i doniti dare.“
Kad je care riči razumio, 95
Ovako je Marku besidio:
„Ah, moj Marko, virna slugo moja,
„Nu pošetaj do krajne odaje,
„Donesi mi srebra terazije,
„Da ti mirim blago nebrojeno, 100
„S čim ćeš doći staroj majci svojoj.“
Ode Marko do krajne odaje
I donese srebra terazije.
Car mu miri blago nebrojeno.
Otolen se zdravo podignuo. 105
Bože mili, na daru ti hvala:
Knjige idu tri litnja miseca,
Marko nije, neg’ tri bila dana!
Kad je došo isprid bilih dvora,
A u dvori divno kolo igra. 110
Božju im je pomoć nazovnuo:
„Božja pomoć, lipa kito svata!“
„Da si zdravo, neznana delijo!“
Konja veže, gdi Marko vezao,
Pa on side, gdi Marko sidio, 115
Đordu meće, gdi Marko metao.
Za pune ga stole zasidali,
Tu se ije, rujno vince pije.
A kad mi je bilo po obidu,
Tada poče Marko besiditi: 120
„A, Boga vam, lipa kito svata,
„Gdi je vaša mlađana nevista?
„Ma je moja velika sramota,
„Da ja vašu ne darivam ljubu.“
Dovedoše mlađanu nevistu, 125
On se maša u džep od dolame,
Vadi pola burme suha zlata,
Pa daruje mlađaiu nevistu.
Kad to vidi mlađana Jelina,
Sve sanduke svoje primetnula, 130
Dok je onu polu nalazila.
Jednu mi je s drugom sastavila,
Pa se hvata Marku oko vrata:
„Šta je, Marko, prva srićo moja!
„Starije je sunce od miseca, 135
„Stariji je Marko od Ivana.“
Al’ besidi Senjanin-Ivane:
„Hod’ otolen, jedan haramzade!
„Ne mišaj se u tuđe neviste!“
Al’ besidi Kraljeviću Marko: 140
„Kada jesam jedan haramzade,
„Nuder amo, da se ogledamo,
„Ko će komu sriću podiliti.“
Nije moga tomu odoliti,
Neg’ odoše na ’no polje ravno 145
I tude se oni ogledaše.
Trže Marko od bedrice đordu,
Pa mu rusu okinuo glavu,
Te je meće konju u zobnicu
I nosi je caru za jabuku: 150
„Boga tebi, ti, čestiti care!
„Evo tebi zelena jabuka,
„Dorasla je, al’ uzrila nije.“
Kad to vidi taj čestiti care,
Još_bolje ga care darivao 155
I natrag ga dvoru povratio.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Kraljević Marko, narodna pesmarica, Beograd : Državna štamparija Kraljevine Srbije, 1913., str. 110-114.