Marka Kraljevića oslobađaju ljuba i sestra5
0001 Šetnju šeta Kraljeviću Marko
0002 Do Gabele, do vodice hladne,
0003 Brez kalpaka i brez opanaka,
0004 Brez konjica i brez britke ćorde.
0005 Ali mu je loša srića bila,
0006 Uhvatiše deli Kraljevića,
0007 Pak ga vode u Gabelu ravnu,
0008 U Gabelu, u tamnicu tamnu.
0009 Devet godin’ u tamnici stao,
0010 U tamnici bega vapijao,
0011 Da mu dade divit i hartiju,
0012 Da je šalje svojoj miloj majci.
0013 Ali beže za Boga znadiše,
0014 Ter mu dade divit i hartiju
0015 I on piše sitne buruntije.
0016 Ne piše je, kako beže kaže,
0017 Nego piše, kako njemu drago.
0018 U knjizi je majku pozdravljao
0019 I Anđušu, virnu ljubu svoju,
0020 Zanajveće seku Mandalinu:
0021 ”Prodaj, majko, dvore i timare,
0022 Prodaj, majko, konje od mejdana
0023 Prodaj, majko, britku ćordu moju,
0024 A i onu zelenu dolamu.
0025 Otkupi me, moja mila majko!
0026 Evo ima devet godin’ dana,
0027 Da sam junak u tamnici tamnoj.
0028 Kose su mi, sterem ih poda se,
0029 Perčin mi je, pokrijem se s njime.
0030 Brada mi je, ja se pašem njome,
0031 Nokti su mi, obujem se njima.
0032 Otkupi me, moja mila majko!”
0033 Kad li majci knjiga dolazila,
0034 Knjigu štije, a suze prolije.
0035 Mimo nju je neve prolazila,
0036 Svekrvici svojoj govorila:
0037 ”Da ti bora, moja mila majko!
0038 Otkle knjiga od Boga prokleta?
0039 Vrlo ti je, majko, jadovita.”
0040 Al starica nevi odgovara:
0041 ”Ova knjiga Kraljevića Marka,
0042 Sinka moga, zaručnika tvoga.
0043 Evo ima devet godin’ dana,
0044 Da je Marko u tamnici tamnoj,
0045 Kose su mu, stere ih poda se,
0046 Nokti su mu, obuje se njima,
0047 Brada mu je, da se paše njome,
0048 Perčin mu je, pokrije se njime.
0049 Da prodadem dvore i timare
0050 I njegova konja od mejdana
0051 I još onu zelenu dolamu.”
0052 Kad je Anđe riči razumila,
0053 U srcu se biše nasmihala,
0054 Pak zovicu Mandu dozivala:
0055 ”Ne prodajmo dvore ni timare,
0056 Niti konja, niti ćordu svitlu,
0057 Raskrojimo zelenu dolamu,
0058 Pašalinske krojimo haljine,
0059 Činimo se mlade pašalije,
0060 Izvedimo do dva dobra konja,
0061 Meni vilu, tebi lastavicu.”
0062 Raskrojiše zelenu dolamu,
0063 Činiše se mlade pašalije,
0064 Posidoše dobre konje svoje:
0065 Anđe vilu, Mande lastavicu,
0066 I hodoše do Gabele ravne
0067 Pivajući, konje igrajući.
0068 U Gabeli bega nahodiše,
0069 Tursku pomoć bega nazivaše.
0070 Al ime beže turski odgovara.
0071 I veli mu Anđelija mlada,
0072 Virna ljuba Kraljevića Marka:
0073 ”Bora tebi, beže od Gabele!
0074 Posla nas je moj čestiti care
0075 Iz Stambola, grada bijeloga,
0076 Da imadeš sužnja izvaditi,
0077 Po imenu Kraljevića Marka,
0078 Da ga šalješ njemu za jabuku,
0079 Da će ženit sina starijega,
0080 Na višala Marka postaviti.”
0081 Tu mu Anđe Turski besidila:
0082 ”Ne će zobi, koje tvoj konj zoblje,
0083 Nego zobi, koje i ti zoblješ.
0084 Hoću one bilice pšenice
0085 I onoga vina trolitnjega,
0086 I rakije od devet godina.”
0087 Kad li beže riči razumija,
0088 Anđeliji mladoj besidija:
0089 ”Dosad jesu sluge dolazile
0090 Od Stambola, bijeloga grada,
0091 Od našega čestitoga cara,
0092 Doli nisu tako ponosite.”
0093 Kada li ga Mande razumila,
0094 Tatrijom udara ga kandžom.
0095 Kuda kuca, nuda koža puca.
0096 Od tamnice ključe zapitala.
0097 Kad oćuti beže od Gabele,
0098 Od tamnice ključe vazimao
0099 I tamnici vrata otvorio,
0100 Po imenu sužnja dozivao:
0101 ”Ustani se, Kraljeviću Marko!
0102 Tebe zovu do tri pašalije.”
0103 Kad je Anđe sužnja ugledala,
0104 Turski begu ona govorila:
0105 ”Je li, beže, od Boga grihota,
0106 Poslat caru u Stambolu gradu
0107 I slati ga caru za jabuku?”
0108 Kad li beže riči razumio,
0109 Ter dozivlje mlade berberice
0110 I dozivlje mlade terzijane:
0111 Jedan brije bradu i brkove,
0112 Drugi kroji sa zlatom haljine,
0113 Sinu junak kako sunce žarko.
0114 Al se bio junak zasmihao.
0115 Kad to vidi Anđelija mlada,
0116 Tatarijom kandžom udara ga.
0117 Kuda kuca, nuda koža puca,
0118 Ispod kože crna krvca lije.
0119 Jošter veli Anđelija mlada:
0120 ”Bora tebi, beže od Gabele!
0121 Hajde s nami u Stambola grada,
0122 U Stambolu caru čestitome.”
0123 Ali veli beže od Gabele:
0124 ”Ja hodore ne imam za poći.”
0125 Osorno mu besidila mlada:
0126 ”Ako nejmaš, u drugoga zajmi.”
0127 Kad razumi beže od Gabele,
0128 Hodoru je na se postavio,
0129 Na se meće svilu i kadivu,
0130 Biser, zlato i kamenje drago.
0131 Za pasom je sebi postavio
0132 Dvi kubure od suvoga zlata,
0133 Između njih palu okovanu.
0134 Otolem se zdravo podigoše,
0135 Dobre konje tute posidoše
0136 I mladoga Marka savezaše.
0137 Vezaše mu ruke naopako,
0138 Pak ga vežu konju za repove.
0139 Kad su došli putu na raskršće,
0140 Ali veli beže od Gabele:
0141 ”Bora vami, pašalije mlade!
0142 Nisu tuda puti u Stambolu.”
0143 Mande mlada konja odsidnula,
0144 Da će oni počinuti malo.
0145 I počinu beže od Gabele.
0146 Kad to vidi Anđelija mlada,
0147 Njemu veže ruke naopako,
0148 Svlači s njega svilu i kadivu,
0149 Njega svlači, a Marka oblači.
0150 Britku ćordu ona izvadila,
0151 Pak udara bega od Gabele.
0152 Kako ga je lako udarila,
0153 S crnom ga je zemljom sastavila,
0154 Mrtav beže k crnoj zemlji pade.
0155 Otolem se Marko podignuo
0156 S ljubom svojom bijelomu dvoru
0157 I sa svojom sekom Mandalinom
0158 Pivajući, konje igrajući.
