Mara mi u grad odlazi

Mara mi u grad odlazi,
Paša na čardak seđaše,
Sa belom rukom klimaše
Lepoj Mari govoraše:
„Hajde Maro da se poturčiš,
Dajem ti pola pašaluka,
Na visok čardak da sediš,
Tanku tefliju da predeš,
Na zlatno bulsko vreteno.“
Mara paši odgovara:
„Neću pašo da se poturčim,
Da mi dadeš sultan džamiju,
I u crkvu da je pretvoriš,
U kojoj će srpska deca
Srpska deca da se krštavaju,
Mladi momci da se venčavaju,
Stare duše da se opevaju.“
Paši Mara odgovara:
„Tako mogu da se poturčim!
Al se paša tad zaplaka:
„Odkud može to da bude.
Nit' je bilo, nit' će biti,
Crkva da se od džamije,
Od džamije turske gradi.“

Imena lica od kojih su zabeležene pesme

Milica ud. Stanojla Jeremića b. težaka iz sela Smedovca.

Izvor

Stanković, Ž. 1951. Narodne pesme u Krajini. Muzikološki institut SANU: Beograd., br. 53., str. 58-59.