* * *


Mara Zemunkinja

(Iz Gruže)

Platno bjeli Mara Zemunkinja
Na Dunavu tihoj vodi ladnoj.
Ugleda je paša Selim-paša
Sa bedena beogradskog grada,
Gledao je pa je govorio: 5
„Mili Bože, na svemu ti hvala!
„Lijepa je Mara Zemunkinja,
„Kano bjela iz gorice vila.“
Pa telala u vojsku pustio,
Telal viče letnji dan do podne: 10
„Nije l’ majka rodila junaka,
„Il’ sestrica braca odgojila
„Na čistome krilu đevojačkom,
„Da se može u se pouzdati,
„Da prepliva to tiho Dunavo, 15
„Da uhvati Maru Zemunvinju?
„Da dovede paši na divane?
„Daje paša mlogo silno blago:
„Ispod sebe hata pelivana;
„Iz pojasa dvije puške male 20
„Sve u suho zlato oblivene."
Sva mu vojska nikom poniknula:
Neki glede kako trava raste,
Kako raste trava na zavojke,
Kao dojke u dobre đevojke; 25
Drugi broje puca po njedrima;
Ne poniče Uskok Radojica,
No otrča paši na divane,
Pa je Usvok paši govorio:
„Je l’ istina, pašo Selim-pašo! 30
„Da ćeš dati što si obećao
„Ko prepliva to tiho Dunavo
„I dovede Maru Zemunkinju?
Govori mu paša Selim-paša:“
„Jest istina, moj sokole sivi! 35
„Jest istina, a zašto da nije?
„Sve ću dati što sam obećao,
„I čestita njega učiniti,
„Činiću ga bašom vilajetu,
„Da bašuje i da gospoduje 40
„Šumadiji, za života svoga.“
Onda Uskok paši govorio:
„Gospodaru, pašo, Selim-pašo!
„Daj ti meni hata pelivana,
„Na njemu ću vodu preplivati, 45
„Uhvatvću Maru Zemunkinju,
„Dovešću je tebi na divane.“
Dade paša hata pelivana.
Kad se Uskok hata dobavio,
On se njemu na ramena baci, 50
Naćera ga na tiho Dunavo.
Kad je bio na sredi Dunava,
Ugleda ga Mara Zemunkinja,
Svome se je jadu dosetila,
Pa pokupi kraj Dunava platno, 55
Šnjim pobježe poljem Zemunskijem.
Al’ podviknu Uskok Radoica:
„Stani more, Maro Zemunkinjo!
„Da si meni juče pobjegnula,,
„Danas bi te’ Uskok uhvatio. 60
U tom bio vodu prebrodio.
Obrte se Mara Zemunkinja,
Pa bratimi Uskok Radojicu:
„Bogom brate, Uskok Radojica!
„Ne vodi me paši na divane, 65
„Na poklon ti svilena košulja,
„Više zlata nego čista platna.“
To ne sluša Uskok Ridojica,
No uhvati Maru Zemunkinju.
Uhvati je za bijelu ruku, 70
Pa je za se na konjica baci,
Tri puta je opasa pojasom,
Pa nagoni konja na Dunavo.
Tako njemu Bog i sreća dade,
Zdravo bio vodu prebrodio 75
I na ovu stranu prehodio.
Đe je sreća tu je i nesreća:
Kad je bio vodu prebrodio,
Ne dade mu đavo mirovati,
No se skide s hata pelivana, 80
Da istrese vodu iz čizama;
Konja dade Mari Zemunkinji.
Kad se Mara konja dohvatila,
Prekrsti se i Boga pomenu,
Pa na ćera konja u Dunavo. 85
Kad se Uskok natrag obrnuo
Mara bila vodu prebrodila,
I zemunsko polje nagazila.
Bregom trči Uskok Radojica.
Bregom trči Maru dovikuje! 90
„Bogom sestro, Maro Zemunkinjo!
„Idi zbogom kud si naumila,
„Tek pašina vrati pelivana,
„Jer ću s njega glavu izgubiti.“ 95
S one strane Mara odgovara:
„Haj! ne luduj, Uskok Radojica.
„Ja sam tebe Bogom bratimila,
„Pa ti meni za bratstvo ne primi;
„Ja ne mogu tebe za sestrimstvo." 100
To izreče pa dalje poteče,
Ode Mara poljem pjevajući,
Osta Uskok za njom gledajući.

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

Srpske narodne pjesme (epske), sakupio i na svet izdao Blagoje Stojadinović, II, u Beogradu, u Državnoj štampariji, 1869, str. 7-11.