Manojlo Grčić i Arapin
Razbolje se Grčiću Manojlo,
Od živa ga odpadala meso,
Kano kora od suva javora:
Odbježe ga Anđelija ljuba,
I starica, ostarela majka, 5
Ne odbježe sestrica Jelica.
Još govori Grčiću Manojlo:
„Oj Jelice, oj sestrice moja,
„Ti uzimlji vidru okovanu,
„Donesi mi vode iza gore, 10
„Ali će mi sele lašnje biti,
„Lašnje biti, ali umrijeti!“
Jedva toga sele dočekala,
Te uzima vidru okovanu,
Pa mi ide za goru na vodu. 15
Više vode, na zelenoj travi
Razapeo šator Arap crni,
Te on drži na desnom koljenu,
Grčićevu ljubu Anđeliju,
A na ljevom ostarjelu majku. 20
Još pop'jeva tanko, glasovito:
„Neka, neka milom Bogu vala,
„Ja obljubi ljubu Grčićevu,
„I obljubi ostarjelu majku,
„Još da mogu sestricu Jelicu!“ 25
To mi čuje sestrica Jelica,
Baci vidru u zelenu travu,
Pa mi ide Grčiću Manojlu.
Al' govori Grčiću Manojlo:
„Oj Jelice, oj sestrice moja, 30
Kamo-l' vidra, kamo-l' voda ladna?“
Odgovara sestrica Jelica:
„Ne pitaj me, Grčiću Manojlo,
„Crni Arap šator razapeo,
„Više vode, na zelenoj travi, 35
„Te on drži na desnom koljenu,
„Vjernu tvoju ljubu Anđeliju,
„A na ljevom ostarjelu majku.
„Još pop'jeva tanko, glasovito;
„Neka, neka milom Bogu vala, 40
„Ja obljubi ljubu Grčićevu
„I obljubi ostarjelu majku,
„Još da mogu sestricu Jelicu!“
Al' govori Grčiću Manojlo:
„Oj Jelice, oj sestrice moja, 45
„Sedlaj meni dobra konja moga,
„Daj ti meni britku sablju moju,
„Da ja idem za goru na vodu!“
Odmah seja brata poslušala,
Osedla mu dobroga konjica, 50
Dovati mu sablju demeškinju,
Pa on ide za goru na vodu,
Al' za gorom Arap popijeva,
Popijeva tanko, glasovito:
„Neka, neka milom Bogu vala, 55
„Ja obljubi ljubu Grčićevu,
„I obljubi ostarjelu majku,
„Još da mogu sestricu Jelicu!“
Tamo ide Grčiću Manojlo,
Živoj ljubi ruke osjekao, 60
Staroj majci oči iskopao,
I uvati crnog Arapina,
Te ga vodi na raskršće puta,
Pa ga sječe na četiri strane,
Te ga vješa o četiri grane, 65
Ko je strašiv, nek' s' i većma straši,
Ko j' slobodan, nek' prolazi mirno!
