Manifest za oružanu akciju
Drugovi iz magazina 883, nema svrhe pokušavati da se objasni pravi put nepoštenim ljudima. Radili smo to jako dugo. Kupljenim intelektualcima, seronjama, sveznalicama nemamo više šta da objašnjavamo u vezi sa akcijom oslobađanja Andreasa Badera, dužni smo objašnjenje samo onom moguće revolucionarnom delu.
Vi, drugovi iz magazina 883, morate da objasnite akciju oslobađanja Andreasa Badera mladima iz kvarta Markiš, mladim ženama Ejhenhofa, Olenhaua, Helgensija, mladima iz sirotišta, i iz Zelene Kuće, Kefergrunda. Morate je objasniti velikim porodicima, mladim radnicima i nadničarima, radnim ženama Simensa i AEG Telefunkena, SEL-a i Osrama, udatim ženama radnicama koje da bi prehranile decu moraju i da prose - njima!
Morate objasniti akciju onima koji dobijaju nadnice za eksplataciju koje trpe, koji ne dobijaju nadnicu dovoljnu za pristojan život, za prosečnu potrošačku korpu, za uslove štednje, za kredit, za mali porodični automobil. Onima koji ne mogu sebi priuštiti sve ove stvari, onima koji ne mare za njih. Onima koji su shvatili laž svih obećanja o lepšoj budućnosti koji su im pričali njihovi vaspitači i učitelja i poslodavci i socijalni radnici i majstori i sindikalni fukcioneri i predsednici opština i koji se još samo plaše policije. Njima - a ne malograđanskim intelektualcima - vi, drugovi iz magazina 883, morate reći: dosta je bilo, ovo je početak, oslobađanje Andreasa Badera je samo početak. Kraj policijske vlasti je na vidiku! Njima morate reći da pravimo Crvenu armiju, to je njihova armija. Oni neće pitati glupava pitanja, a zašto baš sada? Oni koji imaju hiljade obijenih pragova kancelarija iza sebe, hiljade sati provedenih u čekanju u redovima, hiljade čekaonica, hiljade datuma kada im je nešto obećano, a ništa nije ostvareno. Oni ne postavljaju pitanje, zašto baš sada? Njima!
Naravno, oni ne veruju ni u jednu izgovorenu reč, ako vi sami niste sposobni da distribuirate novine pre nego što budu zaplenjene. Zato što ne morate da agitujete među levičarskim prevarantima, već među objektivnim levičarima, morate da izgradite prodajnu mrežu koje se svinje ne mogu dočepati. Nemojte pričati gluposti i reći da je isuviše teško. Akcija oslobađanja Andreasa Badera nije bio lak posao.
Šta znači, zaoštriti sukob? To znači: ne dopustiti da se bude uništen. Zato mi pravimo Crvenu Armiju. Iza roditelja stoje učitelji, omladinske vlasti, policija. Iza nadničara stoji poslodavac, kadrovska služba, služba obezbeđenja fabrike, socijalna služba, policija. Iza upravnika zgrade stoji birokrata, vlasnik zgrade, nalog za izvršenje, policija. Naravno, mašiće se za službeni pištolj, za suzavac, za ručne granate i mašinske puške. Naravno, da će posegnuti za sredstvima represije, jer ako ne, bi će zaustavljeni. Naravno, vojnici u Vijetnamu se obučavaju za gerilsku borbu, Zelene Beretke se obuču u tehnikama mučenja. Pa šta? Naravno, kazne političkim zatvorenicima se povećavaju. Morate objasniti da Socijaldemokratsko ćubre pomaže imperijalizmu, uključujući sve te Nojbauere i Vestmorelandse, Bon, Senat, Savet, Omladinski savet i lokalne samouprave, da će sva ta prljava banda dozvoliti da bude uključena u sistem, da bude vučena za nos, da bude savladana, da bude zaplašena, da bude savladana bez borbe. Objasnite da Revolucija neće biti Uskršnja šetnja, da će svinje posegnuti sa svim mogućim sredstvima represije. Zbog zaoštravanja sukoba, stvaramo Crvenu armiju.
Bez zajedničkog rada na stvaranju Crvene armije, svaki sukob, svaka politička akcija na radnom mestu, u Vedingu i u kvartu Markiš i u Ploetcu i u sudnici degenerisaće se u reformizam, tj. samo u bolje načine za disciplinovanje, bolje načine za zastrašivanje, bolje načini za eksplatacije. To uništava ljude, ali ne uništava ono što uništava ljude. Bez stvaranja Crvene Amije, svinje će nastaviti, nastaviće sa zatvaranjem, otpuštanjem, zaplenama, pretnjama, ubistvima, dominiranjem. Spustiti sukob na niži novo znači na oni ne mogu više da rade ono što oni žele, već će raditi raditi ono što mi želimo.
Morate objasniti onima koji nemaju ništa od eksplatacije Trećeg sveta, od uvoza persijske nafte, od trgovine bolivijskim bananama, od prodaje južnoafričkog zlata, da ne se mogu identifikovati sa ekplatatorima. Oni razumeju da ono što se sada pokreće, već je dešava u Vijetnamu, Palestini, Gvatemali, u Ouklendu i Votsu, na Kubi i u Kini, u Angoli i Njujorku.
Svatiće, ako im objasnite da akcija oslobađanja Andreasa Badera nije izolovan incident, da nikada to nije i bila, već prva akcija te vrsta u Nemačkoj. Njima!
Ne sedite više na tim prljavim, iscepanim sofama i sanjarite, poput sitnih dušica. Izgradite distributivnu mrežu, pustite da seronje lažu, socijalni radnici da se uvlače sistemu, pustite te gomile. Izađiteu radničke kvartove i među velike porodice, među proletere i proleterke, među one koji jedva čekaju da budu uključeni u akciju. Oni će sami sebi izabrati vođe. Ne dopustite da budete uništeni, učite od onih koji ne dozvoljavaju da budu uništeni, jer oni razumeju više od vas.
Neka se klasna borba razvija! Neka se proleterijat organizuje! Neka oružani otpor počne! Stvorimo crvenu armiju! Živela ideja gradske gerile!
(objavili Frakcija crvene armije maja 1970. godine)