Mali Mate siječe ocu konope na ruci
0001 Divan čini care Sulejmane
0002 U Stambulu, gradu bijelomu,
0003 Divan čini za nedilju dana.
0004 Kad izašla nediljica dana,
0005 Procvilio care Sulejmane,
0006 Pitale ga paše i veziri:
0007 „Šta je tebi, care Sulejmane?
0008 Koja ti je cviliti nevolja?”
0009 Njima care ’vako odgovara:
0010 „Čujete l’ me, paše i veziri:
0011 Je li majka rodila junaka,
0012 A sestrica brata odgojila
0013 Brez bešike i brez varenike,
0014 Pa ga muškim opasala pasom,
0015 A junačkim dozivala glasom,
0016 A da ode Senju kamenomu
0017 Sve do kule Senjanin Ivana
0018 I dovede Senjanin Ivana,
0019 Jal’ dovede, jal’ odsiče glavu,
0020 Lipo bi ga care darovao,
0021 Dao bi mu tri tovara blaga.”
0022 Sva družina nimom zanimila
0023 I u crnu zemlju pogledala:
0024 Niki broje puca niz nidarce,
0025 Nije l’ koje puce izgubio;
0026 Niki crne zasukuje brke,
0027 Niki gleda u rudinu travu,
0028 Kako reste trava na zavojke,
0029 Kao dojke u mlade divojke,
0030 Sam’ ne htide starče Čengijiću
0031 Et’ odozgar od Bosne ponosne,
0032 Već je caru ’vako govorio:
0033 „Sulejmane, iza gore sunce!
0034 Ovde nema bijesna junaka,
0035 Koj’ bi iša’ Senju kamenomu
0036 A do kule Senjanin Ivana,
0037 Pa dovede, jal’ odsiče glavu,
0038 Već ti piši listak knjige bile,
0039 Pa je šalji na polje Kosovo
0040 Sve do kule crnog Arapina:
0041 On će otić’ Senju kamenomu
0042 I dovesti Senjanin Ivana,
0043 Jal’ dovesti, jal’ odsići glavu.”
0044 Kad je care starca razumio,
0045 On prifati knjigu i jaziju
0046 I kukulu, punu murećepa,
0047 A i ono pero od olova,
0048 Pa on piše knjigu šarovitu
0049 A na ruke crnog Arapina.
0050 U knjizi ga lipo pozdravljao
0051 A da pođe Senju kamenomu
0052 Sve do kule Senjanin Ivana,
0053 Da Ivana dovede mu živa,
0054 Jal’ dovede, jal’ odsiče glavu:
0055 Dat će njemu tri tovara blaga.
0056 I on nađe mlada knjigonošu
0057 I dade mu hiljadu dukata:
0058 On se smije i broji dukate,
0059 Pa on ode na polje Kosovo,
0060 I odnese knjigu šarovitu.
0061 U avliji njega nalazio,
0062 Pa mu dade knjigu šarovitu.
0063 Kada Arap knjigu prifatio
0064 I na knjizi pečat prelomio,
0065 Knjigu štije i na nju se smije,
0066 Pa opremi vitku bedeviju,
0067 A kakva je, odnili je vrazi!
0068 Gubica joj duga i brnjasta,
0069 A oči joj sive, čakaraste,
0070 Pa se na nju Arap navalio,
0071 Priko polja junak priletio,
0072 Planine se kršne dobavio:
0073 Or’ovice i još Bukovice,
0074 I Golije, visoke planine,
0075 Sve tri ih je Arap prigazio,
0076 Dok ne spade Senju kamenomu,
0077 Sve do kule Senjanin Ivane.
0078 Tu je njemu dobra srića bila,
0079 Od avlije vrata otvorena,
0080 U avliju bedeviju vodi,
0081 I tute je junak razjašio,
0082 Ostavi je na mermer-avliji,
0083 Pa se penje gori uz skaline,
0084 Pa sve gleda nebu pod oblake:
0085 Taman bila zora zazorila,
0086 A u kulu Arap upanuo
0087 I Ivana na ležećku nađe.
0088 Sveza njemu ruke naopako
0089 Pa on spade drumu i podrumu
0090 Opremat mu konja od megdana.
0091 Ma se đogo ne da ufatiti:
0092 Zubim’ grize, a ušima štriže,
0093 Iz podruma izvaljiva stine.
0094 Opet s’ Arap natrag povratio,
0095 Pa eto ga Senjanin Ivanu,
0096 Uza njeg mu sina nalazio,
0097 Malog Matu od sedam godina.
0098 Sve on vidi i suze prolije
0099 I spominje starca babu svoga.
0100 A Arapin, psi mu grebli majku!
0101 On prifati nejakoga Matu,
0102 Pa ga baca konju u podrume,
0103 Da ufati konja od megdana.
0104 Al mi dite ludo i nejako,
0105 Nije vridno konja izvaditi,
0106 Pa se opet natrag povratilo,
0107 Pa eto ga starcu babi svomu,
0108 Pa sve cvili i suze proliva.
0109 Opet Arap konjma u podrume,
0110 Da će izvest konja od megdana,
0111 Ma se đogo ne da ufatiti,
0112 Zubim’ grize, a ušima striže,
0113 Iz podruma izvaljiva stine.
0114 Opet s’ Arap natrag povratio,
0115 Pa eto ga nejakome Mati,
0116 Da ga fata za bijelu ruku,
0117 Opet baca konjma u podrume,
0118 Da izvede konja od megdana.
0119 Jedva dite konop odrišilo,
0120 Na avliju konja izvodilo;
0121 Arap tada konja prifatio,
0122 Pritegnu mu sva četri kolana,
0123 Pa on leti gori uz tavane,
0124 Pak uzimlje Senjanin Ivana,
0125 Pa ga baca na pleća junačka,
0126 Pa ga snese doli na avliju,
0127 Pa ga baci konju u sedlašce,
0128 I Ivana malo utegnuo,
0129 Pa poleti poljem i ravninom,
0130 Kano zvizda nebom i vedrinom.
0131 A za njima Mate, dite mlado,
0132 Sve on cvili i suze proliva
0133 I spominje starca babu svoga:
0134 „Ajme, babo, do Boga miloga!”
0135 A Ivane ’vako govorio:
0136 „Ej, delija, crni Arapine!
0137 Odsici mi sa ramena glavu,
0138 Nek za nami dite ne pristaje.”
0139 Pa se natrag Arap povratio,
0140 Dade Mati plesku uz vilice.
0141 Kako ga je lako udario,
0142 Dva mu zdrava poletila zuba,
0143 I dva mlaza krvi udarila.
0144 Opet Mate za njim’ pristanuo,
0145 A sve cvili i suze proliva
0146 I spominje starca babu svoga.
0147 Na Goliju gori izlazili,
0148 Tute bili konje razjašili;
0149 Ode Arap pod jelu zelenu,
0150 Pa on zaspa kao zmija ljuta.
0151 Ma što radi Mate, dite mlado?
0152 On obliće starca babu svoga.
0153 Njemu babo ’vako besidio:
0154 „A, moj Mate, moje dite drago!
0155 Nude spani crnom Arapinu,
0156 Ukradi mu ćordu brijatkinju,
0157 Pa je svomu ti donesi babi!”
0158 Kada Mate babu razumio,
0159 On dopade crnom Arapinu,
0160 I tu njemu dobra srića bila:
0161 Arap bio ćordu odbacio,
0162 Pa mi dite ćordu prihvatilo,
0163 A da će se njome zametnuti,
0164 Od zemlje je podignut ne može
0165 Kamo l’ će se njome zametnuti:
0166 Sve mi ćordu po zemljici vuče,
0167 Svomu starcu babi je dovuče.
0168 Al eto ti jada iznenada:
0169 Iz krnje je izvadit ne može.
0170 Ivan tada ćordu prifatio,
0171 U zube je balčak uvalio,
0172 Među noge kljunac pritisnuo,
0173 Pa potegnu i gori i doli,
0174 Dok je bio ćordu izvadio.
0175 A da vidiš nejakoga Mata!
0176 On prifati ćordu brijatkinju
0177 Pa udara starcu babi svomu,
0178 Sve mu siče na ruci konope,
0179 I Ivanu okrvavi ruke.
0180 Kriknu Ivan, kako guja ljuta:
0181 „Ajme meni, do Boga miloga,
0182 Gdi mi obe sad odsiče ruke!”
0183 Kada dite babu razumilo,
0184 On uteče gori uz planinu,
0185 A opet ga babo povratio.
0186 Kad se dite babi povratilo,
0187 Sve mu siče na ruci konope.
0188 Kada babi ruke oprostio,
0189 A da vidiš Senjanin Ivana!
0190 Eto ti ga crnom Arapinu:
0191 Naopako svezuje mu ruke,
0192 Udara ga nogom u drobinu:
0193 „Ustaj, kurvo, da megdan dilimo!”
0194 Kad se Arap od sna probudio
0195 I na rukam’ konop sagledao,
0196 A da vidiš Senjanin Ivana:
0197 On prifati vino i mišinu
0198 U grlo mu nožac uvalio,
0199 „Na, Arape, ded se napij vina,
0200 Evo sada, oli već nikada!”
0201 Kad se Arap napojio vina,
0202 A da vidiš Senjanin Ivana,
0203 Ćordom manu, odsiče mu glavu,
0204 Prisiče mu vitku bedeviju,
0205 Pa se vrati Senju kamenomu
0206 Pivajući i pripivajući,
0207 I veselo konja igrajući.
