Maksim Senjanin i Tanković Osman

* * *


Maksim Senjanin i Tanković Osman

0001 Još ni zore ni bijela dana,
0002 Dok pukoše dvije aberdarke
0003 Nasred Senja grada bijeloga.
0004 Ko bijaše i aber činjaše?
0005 Dobar junak Maksim Senjanine,
0006 Mio sestrić Ivan-kapetana.
0007 To se čulo po Senju bijelu.
0008 Kad začuše Senjani junaci,
0009 Na sred Senja brzo poitaše.
0010 Kad dođoše na zelenu londžu,
0011 Tu nađoše Maksim-Senjanina.
0012 Kad se sabra stotina Senjana,
0013 Maksim bira nekoliko druga,
0014 Od pet stotin’ trideset junaka,
0015 Svi ostali doma odlaziše,
0016 I trideset vodi u Udbinu.
0017 Kad to čuo Ivan kapetanu,
0018 Poboja se sestriću Maksimu,
0019 Da će Maksim poginuti ludo,
0020 Uze Ivan dvije puške male
0021 Od suvoga žeženoga zlata,
0022 Pa jagrzli usjede gavrana,
0023 I pristiže sestrića Maksima,
0024 Pa izvadi dvije puške zlatne,
0025 Pa ig daje sestriću Maksimu:
0026 ”Na, sestriću, ove puške male
0027 ”Neka ti ig, čestite ti bile,
0028 ”Daleko su obje salivene,
0029 ”Preko mora četeres konaka,
0030 ”Baš ig nema u bečkog ćesara,
0031 ”I evo ti stotina dukata,
0032 ”Na tvojije trideset Senjana,
0033 ”Vratite se Senju bijelome,
0034 ”Ne idite u Tursku Udbinu,
0035 ”Jer oćete ludo poginuti,
0036 ”Široko je polje kod Udbine,
0037 ”Vi pješice, Turci na konjima,
0038 ”Neće uteć’ od vas đavoljega
0039 ”Ni da kaže kakono je bilo. ”
0040 Na to Maksim ne okreće glavu,
0041 No Ivanu sestrić odgovara:
0042 ”Ču li, dajo, Ivan-kapetanu,
0043 ”Ne bi ti se junak povratio,
0044 ”Da bi znao da ću poginuti.
0045 ”Dobro znadeš, ti si upamtio,
0046 ”Kad mog baba pogubiše Turci,
0047 ”Po imenu Boška kapetana,
0048 ”Kod Udbine kod Turske kraine
0049 ”Na tvrdu ga vjeru prevariše,
0050 ”Pa Boškovu pogubiše glavu.
0051 ”Senjani mu t’jelo uniješe,
0052 ”A Turci mu glavu ugrabiše,
0053 ”Pos’ječe ga Tanković Osmane,
0054 ”Ugrabi mu glavu i oružje,
0055 ”Zlatne toke od oke četiri
0056 ”Od suvoga žeženoga zlata,
0057 ”Toki nosi za života moga,
0058 ”Na njima su dva orlova krila,
0059 ”Baš i Maksim pregorjet’ ne može.
0060 ”Ja ću moju izgubiti glavu,
0061 ”Ja osvetit’ Boška kapetana,
0062 ”I zlatne mu toke povratiti,
0063 ”Jer sam čuo da kazuju ljudi,
0064 ”Da se Ture većma posililo,
0065 ”U Udbinu vako govorilo:
0066 ” ”A tako mi dina i amana,
0067 ” ”Posjeko sam Boška kapetana,
0068 ” ”Pa sam čuo da kazuju ljudi,
0069 ” ”Ostao je đaur od đaura,
0070 ” ”Ima sina dijete Maksima,
0071 ” ”Kako kažu i pričaju ljudi,
0072 ” ”Oće gori đaur nastanuti,
0073 ” ”Neg’ što bješe Boško kapetanu,
0074 ” ”Udbini će našoj dodijati;
0075 ” ”Ja mu ne dam mlogo četovati,
0076 ” ”A ću dobru četu pokupiti
0077 ” ”Usre ljeta o Ilijnu danu,
0078 ” ”Da otidem Senju bijelome,
0079 ” ”Maksimovu pogubiću glavu,
0080 ” ”I milu mu sestru zarobiti,
0081 ” ”Baš milicu, meni suđenicu,
0082 ” ”Uzeću je za vjerenu ljubu,
0083 ” ”I Udbinu glavom okititi
0084 ” ”Od kaura Maksim-Senjanina.” ”
0085 Pa ovako Maksim govorio:
0086 ”Sve su želje od Boga jednoga,
0087 ”E da Bog da i Bogorodica,
0088 ”Da potrevim Tanković-Osmana.”
0089 Više neće Maksim govoriti,
0090 Već okrete četu uz planinu.
0091 Kad to viđe Ivan kapetanu,
0092 Natrag sebe i gavrana vrati.
0093 Maksim stiže u Kunar-planinu,
0094 Tu ig bijel danak ostavio,
0095 A tavna ig noćca privatila.
0096 Svi junaci odviše umorni,
0097 Pa legoše sanak boraviti,
0098 Ama neće Maksim Senjanine,
0099 No dovati pušku dževerdara,
0100 Traži junak ponajvišu jelu,
0101 Pa prisloni pušku dževerdara,
0102 A otpasa muhadem pojasa,
0103 Pa se penje jeli u vrove,
0104 Dok na vrhu od jelike dođe,
0105 Maksim gleda na četiri strane,
0106 Jedno čudo bješe sagledao,
0107 Blizu jele oganj vatru živu.
0108 Kad to viđe Maksim Senjanine,
0109 Junak siđe niz zelenu jelu,
0110 Pa pripasa svijetlo oružje,
0111 Dževerdara uze po sredini,
0112 Pa se vuče od jele do jele,
0113 Primače se oganj vatri živoj.
0114 Oko vatre trideset Turaka,
0115 Među njima Tanković Osmane,
0116 Sve ig Maksim prebrojio redom,
0117 Nije prije vidio Osmana,
0118 Ne bi njega junak ni poznao,
0119 No mu viđe toke na prsima,
0120 Zlatne toke Boška kapetana,
0121 Kako viđe odma ig poznade,
0122 Proli suze niz bijelo lice.
0123 Sjedi Osman pored ognja živa,
0124 Od toka je zraka udarila,
0125 Sve se mogu po redu viđeti.
0126 Tu pričeka nekolika sata,
0127 Dokle Turci večer večeraše,
0128 I ladna se vina napojiše,
0129 Svi legoše sanak boraviti,
0130 Jer su Turci odviše umorni.
0131 Primače se Maksim Senjanine,
0132 Povadi im svijetlo oružje,
0133 Pa zanese u jelovo granje.
0134 Do Osmana junak dolazio,
0135 Pa potrže srebrna andžara,
0136 Prej’eče mu toke na ramena,
0137 Pa mu leže uz pleća široka,
0138 Od sebe ga Maksim pomicaše,
0139 Dok se u snu Osman prevalio,
0140 Ostaše mu toke na ledinu.
0141 Uze Maksim toke sakovane,
0142 Pođe malo uz Kunar-planinu,
0143 U tu nađe trideset Senjana.
0144 Sve Senjane izbudio redom.
0145 Kad junaci na noge skočiše,
0146 Velikom se čudu začudiše,
0147 Kad Boškove toke sagledaše,
0148 Dovatiše bistre dževerdare,
0149 I na tursku četu poitaše,
0150 Kad se blizu bjegu primaknuli,
0151 Tu viđoše oganj vatru živu,
0152 Ustavi ig Maksim Senjanine.
0153 Pa Senjane braću sjetovaše:
0154 ”Nemoj koji pušku izmetnuti,
0155 ”Ni posjeći koga od Turaka,
0156 ”No držite svaki po jednoga,
0157 ”Ja Osman oću Tankovića.
0158 ”Bijele im savezati ruke,
0159 ”To je nama obraz i poštenje,
0160 ”Da ig žive, braćo, povatamo,
0161 ”Oćeramo Senju bijelome,
0162 ”I da stare naše pokajemo.”
0163 To rekoše pa se poslušaše,
0164 Pa na Turke složno udariše.
0165 Svaki drži junak po jednoga,
0166 A Maksime Tanković-Osmana .
0167 Ta da ti je čuda pogledati,
0168 Od jela se odlamaju grane,
0169 A iz zemlje odvaljuju pane,
0170 Odbacuju puške dževerdare,
0171 A lome se plameni andžari,
0172 Prevrću se po zemlji junaci,
0173 Dok saveza trideset Turaka.
0174 Maksim bješe od malo godina,
0175 Pa ne more Tanković-Osmana,
0176 Zaista ga osvojit’ ne može.
0177 Ćaše Osman pogubit’ Maksima,
0178 Kad Senjani čudo sagledaše,
0179 Ufatiše Tanković-Osmana,
0180 Bijele mu savezaše ruke,
0181 Tu svezaše Turke za jelike.
0182 Mloge age međ’ njima bijahu,
0183 Izmešate srpske krvopije,
0184 Što se mlogi po Udbini hvale,
0185 Da sijeku od Srbalja glave,
0186 Često idu kroz uske sokake,
0187 Pa mišice drže zasukate,
0188 Po rukama krvlju izmazate.
0189 Još se Turci po Udbini hvale:
0190 Nema krvi ni neđelja dana,
0191 Ovu sprati drugom poljevati,
0192 Od Ivana il’ nekog serdara,
0193 To će biti skoro od Kaura.
0194 Svi sjedoše pa se okupiše,
0195 Senjani se malo odmoriše,
0196 Sve oružje tursko sakupiše,
0197 I preda se Turke poćeraše,
0198 Dok ig bijel danak prifatio,
0199 I tamna ig noćca ostavila,
0200 Kad ogranu od istoka sunce,
0201 Plotun čine trideset Senjana
0202 U tri puta vatrom od oružja.
0203 To se čulo Senju bijelome,
0204 Pa Ivanu trče muštuluci:
0205 ”Muštuluk nam, senjski kapetane,
0206 ”Evo tebi sestrića Maksima,
0207 ”Đe ti vodi Tanković-Osmana,
0208 ”Na nji trides trideset Turaka,
0209 ”Svezanije ruku naopako,
0210 ”Svaki nosi biljeg na mišici,
0211 ”Što je srpsku posjekao glavu.”
0212 Koj’ Ivanu prvi dolazaše,
0213 Daje Ivan konje ne kivane;
0214 Koji drugi njemu dolazagu,
0215 Daje Ivan nebrojeno blago,
0216 Pa namjesti šibe i lubarde,
0217 Plotun čini senski kapetane,
0218 Dok mu stiže sestriću Maksime.
0219 Susrete ga Ivan kapetane,
0220 Pa zagrli sestrića svojega,
0221 Dariva mu od zlata čelenku,
0222 Još i puške od suvoga zlata,
0223 Turke turi na dno u tamnicu,
0224 A Senjane odvede na kulu,
0225 Svakom dade od zlata čelenku,
0226 Nek je nosi, i nek se ponosi.
0227 Svi Senjani na skup dolaziše,
0228 Pa sa skupa plotin učiniše,
0229 Tu seire Tanković-Osmana
0230 I njegovo trideset Turaka,
0231 I najviše dogme na rukama,
0232 P Tucima vako besjedili:
0233 ”Vaše dogme više ne pomažu,
0234 ”Kad u naše zapadoste ruke.”


Izvor

Srpske narodne pjesme 1 - 9, skupio ih Vuk Stef. Karadžić, državno izdanje. Pjesme junačke najstarije i srednjijeh vremena, knjiga šesta, Beograd, 1899.