Magarac u lavovoj koži

←Magarac idola noseći

Magarac u lavovoj koži Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović

Magarac, petao i lav→

Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.

Magarcu se dosadi tvar nositi. Nađe negde lavovu kožu, zamota se u nju i pođe plašiti sve što pred njega iziđe; uznemiri i rastera svu pitomu životinju po polju. Skoče ljudi na oružje, pak iziđu da vide koja je to beda. Koža lavova, ali glas magareći! A kad upaze i uši, onda se dosete lukavstvu, ostave oružje, a popadnu koce i leskovce, opkole magarca, skinu mu lavovu kožu, pak ga nauče pameti.

Naravoučenije

Sada da se ko popne na amvon i da počne mirne i poštene ljude prokletstvu i anatemi predavati, ako bi vid'li da mu je mozak pokvaren, bi ga metnuli u hospital; ako li bi pak poznali da se on u nekakve kože oblači da plaši i uznemiruje ljude, bi ga drugojačije naučili pameti.

Od prevelike su polze narodu pametni, učeni i dobrodjeteljni sveštenici, sma|trajući ih kako mudre sovjetnike, učitelje i nastavnike opštestva. Zato o vospitaniju i nauci na to opredeljenih mladića veliko popečenije treba imati. Užas napada na čoveka čitajući istoriju i videći koliki je nemir i vražda među ljude uvedena; nepovina i pravedna krv prolivena; carstva i kraljevstva propala i od varvara opustošena bila; namesto nebesne sloge i ljubovi, adska vražda, mrzost i gonjenije među ljude uselile se, — iz uzroka nemirnih na avmonu glava. Hoće veliki car Petar Pervi da prosveti i ukrepi carstvo svoje, a patrijarh mu ne da; viče, i u ime božje zapoveda da se nauka ne uvodi. Neučen ne može nauku trpiti, jer zna da kako nauka dođe, sva vlast koja je na sujeveriju osnovata i utvrđena da će propasti. Beži strmoglav pred suncem pomrčina.

Nauku, dakle, sveštenstvu! Kad oni budu učeni i dobrodjeteljni, sav će narod dobar biti, i onda će se ispuniti Spasiteljevo proročanstvo: biće jedno stado ovi ljudi i jedan pastir, bog.

Izvori

• Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.