Magarac, vrana i ovčar

←Magarac i konj oficirski

Magarac, vrana i ovčar Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović

Magarac idola noseći→

Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije.

Magarac s ranjenim leđma pasaše na livadi među ovcami. Doleti mu vrana na leđa i počne mu kljucati ranu. Magarac se stane bacati nogami, bežati po livadi i drečati. Ovčar ne mogaše to gledati bez velikog smeja. Kurjak, odnekuda na to smatrajući, rekne: „O, jadni mi kurjaci, nesrećni li smo ti na svetu! Vrana mu jede živo magare, a on se smeje. A nas kako od daleka upazi, stane ga vika kao da se pomami”.

Naravoučenije

Neke su stvari same po sebi tako smešne da i neveseo mora im se smejati. Vidiš pijana kako se junači da uprav ide, a posrće, — svak se tome smeje. No staru i nemoćnu smejati se što posrće, to je prava ludost i znak zla srca. Na klizavici padne čovek, prepadne se, skoči na noge, obzire se gledajući jesu li ga mnogi vidl'i i ne samo ne srdi se ako se ko tome smeje, no i sam se sebi smeje kako je pao i zastidio se. Ali kad ko padne i pokvari nogu, il' razbije glavu, ako će i pijan biti, tu već nije do smeja, no do sožaljenija i pomoći. Grbavu, sakatu i lišenu uma smejati se, to je znak huda i nevaljala vospitanija. Šaliti se i prosto smejati, vesma su različite vešti od ruganja i posmejavanja: prve proishode od dobra i nezlobiva srca, a poslednje iz zla i pakosna. S plačuštimi plakati, to smo dužni čelovečestvu; a sa smejuštimi sja ne vsegda smejati se, kad se oni na zlo drugoga smeju. Ovakovim Spasitelj naš veli: „Gore vam smeju|štim sja!” Bezlobni smej znak je veselja. A ko je dostojniji vsegda veselim biti od blagonaravna i dobroserdečna človeka? Zlatne i slatke reči: „Veseli sja junoste v junosti tvojej, i hodi vo svjeh puteh tvojih bez poroka”. Onda uprav možeš reći: „Sine crimine lusi: Bez greha sam se igrala”.

Izvori

• Antologija srpske književnosti [1]

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.