MOLITVA PROTIV KRVAVIH VODA
Beda na vodi,
beda od haramija,
bede od svoga roda,
beda od jezika,
beda u gradu, beda u pustinji,
beda na moru,
beda od lukave braće
i među laživim društvom.
(I prebeda ovo pišući
u opraljenoj knjigi,
na zloj hartiji, jakož i vidi se,
s neupravnim mastilom!)
Od svega ovoga zla i bede,
ti nas oslobodi.
Oslobodi nas od zla plivajućih
u ovih rekah,
štono su vode zle, jezičaske
i nas progone
i našu crkvu rade da potope.
I tužimo se na njih pred svetiteljem
što se iz Tebe rodio:
»Spasi me Bože, jer prodreše vode
do duše moje!«
I hoće da nas potope te vode.
Nego s tvojim predstateljstvom
presveta devo,
taj će potok preći naša duša.
Ovih krvavih vremena,
svagdar punih vojske i boja
i svakoga nemira,
i ne teku tako vode potočne,
kokono što krvave reke teku,
kako da se je na nami izvršilo
Davidovo proricanje:
»Preloži u krv reke njine«
i istočnike njihove,
zato da se ne imadu
odašta napiti.
Moli, presveta devo,
sina svoga,
kojino je rad nas svoju krv
izlio na krstu,
da bi radi istočenja njegove krvi,
stala u nas ta krv vojištanska
i međusobna,
što se na zemlji proliva
od zlih ljudi.
Ti, blagoslovena v ženah,
oblačena u sunce,
a i sama si izbrana kano sunce,
»U kojoj kao u suncu
položi naselje svoje
sunca tvorac«... —
isuši te krvave potoke
da bi u toj reki
suhima prošli nogami.
Budi nam nebesnom dugom,
znamenjem,
da ne bude više na nas potop!
