MNOGO PUTA...
Mnogo puta tražio sam
Al' ne nađoh nikad zgodu,
Da prolijem iz nedara
Vrelu krvcu za slobodu.
Više puta, kad sam samo
Za lepo joj čuo ime,
Šaptao sam: „hodi vilo,
Poljubi me — sarani me!“
I bio bi udario
Za slobodu i na besa,
Bi grunuo u ludilu
I na tvrda na nebesa.
Nije l' čudo da me sade
Tek ni savest još ne kori?
Nije l' čudo od zazora
Da mi lice ne izgori?
Rob sam, evo, pa ne mogu
Da rasporim lomne grudi,
Za zlaćenu, za slobodu
Da žrtvujem život hudi!
Rob sam, dušo, u ćeliji
Srca tvoga plemenita,
Pa na polje da izađem
I ne želim, ružo vita!