MALOM MIRKU
SINU JOVANA JOVANOVIĆA
Na trpezi
Okićenoj
Kraj laki pehara,
Remicima
Ispletena
Čutura je stara.
Čutura je
Sedi Turčin,
— Istina je prava —
Remik mu je
Duga čalma
Zaklopac mu glava.
Da se Srbin
Sa Turčinom
Ne može da slaže,
Tako mislim,
To ne treba
Niko da vam kaže.
Pa za to je,
Što je pobra
Šiju mu zavrn'o,
Ispod šije
Lepa krvca
Vino teče crno.
Mrku krvcu
U pehare
Radosno lijemo,
Pa u zdravlje
Srpskog roda
Slatko ju pijemo.
Iz kolevke
Mali Mirko
Očima nas pita:
Šta mu radi
Mili babo
Šta li braca Mita?
Ništa drugo,
Lepi krine,
Samo što pijemo!
Crnu četu
Naših jada
Da sada razbijemo.
Ta u boju
Kletog žića
Stari smo junaci,
Ove rane
Na srdašcu
Borenja su znaci.
Još danas si
Zelen listak,
Bez ikakvih želja,
Još danas si
Bez ljubavi
I neprijatelja.
Preživiš li
Nekoliko
Zlokobnih godina,
Znaćeš onda
Da na svetu
Malo je milina.
Ne ćeš nabrat
Od radosti
Ni kitacu cveća,
A za tobom
Dolaziće
Četa od nesreća.
Udare li
Na tebeka
Nevolje i jadi —
Ne plaši se
Već gusle si
Od javora zgradi.
Milo-ljupko
Tek tvoja će
Da zapeva duša:
E slavuj je
Tebi babo
Majka ti je ruža!
