Lukrecija ili Trojo/14
| ←Šena peta | Lukrecija ili Trojo Pisac: Nepoznati autor Šena šesta |
Šena sedma→ |
Ždero: Koji vam je malan bio sada na [putu] s gospojom Lukrecijom?
Džano: Čuj me, Ždero dragi, je li Skapin danas govorio s tvojom gospojom?
Ždero: S njom nije govorio, er sam ga našo dje smrda nješto u nas oko vrata, i bupnuo sam ga s jednom lopižom u tikvu da držim da mu sam je svu zakrvavio. Veće ga od tada nijesam vidio, zašto sam bio zapačan kukat makarule.
Džano: Da jeda po sreći znaš zašto ti gospoća Lukrecija hoće toliko dobra Skapinu.
Ždero: Ne umijem ti rijet zaisto ništa.
Džano: Hoću da mi učiniš jednu službu: ako vidiš Skapina, ne govori mu ništa od ovoga što znaš. Paček ako ti basta učinit da mi kapita u ruke, obećavam ti cekin u zlato. Ja bi hotio naći ga doma, ma sada ne bi hotio u kuću tresku učinit. Ti za zi'ni kojijem pretestom i čini da dojde ovamo k meni. Čekam te na Placi za dat ti ono što sam ti obećao.
Ždero: Pođi zbogom, neka ti je Žderu za to. Ha, ha, ha, na koju se facu namurala moja gospoja?! Pas je gonio da bi se nigda ne najela, nije li joj bilo komodnije namurati se na mene? Muč, muč, evo Skapin! Namislio sam jednu famozu furbariju. Poću časom uzet jedan konopac.
Skapin: Oni malan od onoga Doktura uteče kako djavao, da ga ne mogoh stignuti maloprije. Ah, da ga stigoh, bio bi ga naučio kako se ima narugat s jednijem namuranijem parom mojijem. A sada ću poć kucat za avancat almeno koju riječ ljubežljivu od moje drage drugarice. Pi, nuti nesreće, sveđ mi se prezentava ova faca od Arlekina za impediškat moje posle.
Ždero: Sinjor Skapin, prosti mi za dušu da sam te maloprije bupnuo u glavu s onom lopižom, er nijesam znao da se moja gospoja na te namurala.
Skapin: Kako ti znaš da me ona dobro hoće?
Ždero: Kako ne znam ako mi je rekla kad te vidim da te pozdravim i da te molim da joj hoćeš dobra, ma da držiš potajno koliko možeš ovu nje ljubav?!
Skapin: Neka spi mirno za ti konat, nije boljega segretara na svijet od mene. Od kad sam se rodio, sveđ sam bio segretar od ljubavi. Ma reci mi istinu, spomenjiva li me često i uzdiše li za mnom?
Ždero: Toliko da se veće ne može [ni trpjet] kako manita za tobom. Sad mi je naredila da ti uzmem omjeru od života i da pođem u Žudjela kupit svite da ti učini haljine, er hoće da se obučeš skladno.
Skapin: O da je blažena! Sad bi je poljubio! Da poteži, uzmi mi omjeru!
Ždero: De stoj skladno, ne miči se!
Skapin: Čini kako valja, ja se neću maknut. (Ždero omjera Skapina pak veže ga). Što činiš? Ali sam tovar?
Ždero: Ovako se uzima omjeru alla paragina.
Skapin: Počekaj, vraže, sad ću pasti.
Ždero: A sada hodi, Signor Amante, da ti činim skrojit jedne haljine od biljice koje će ti ovu skinu i prkno skrušiti. Hodi!
Skapin: Ne mogu, sad ću se slomiti. Asasinu, što mi učini?! Jeda ’e koga za dušu, pomaga’!
Ždero: Evo ti ga, gosparu Džano, u tvojijemi rukami, plati ga kako merita! (Dođe Džano).
Reference
uredi
