Lov lovio vojevoda Janko
Lov lovio vojevoda Janko,
Lov lovio po gori zelenoj,
On lovio letnji dan do podne,
A od lova ništa ne ulovi.
Bijaše ga mera namerila, 5
U gorici pod zelenom jelom
Vezak veze lepota devojka,
Vezak veze, grozne suze lije.
Božju joj je pomoć nazivao:
„Božja pomoć, lepoto devojko!“ 10
Ona njemu lepše odgovara:
„Da zdrav da si, neznana delijo!“
Al’ besedi vojevoda Janko:
„Oj Boga ti, lepoto devojko,
Koja ti je golema nevolja? 15
Vezak vezeš, grozne suze liješ.“
Al’ besedi lepota devojka:
„Kad me pitaš, neznana delijo,
Kad me pitaš, ja ću ti kazati:
A znadeš li, neznana delijo, 20
Kad no Turci Budim poharaše,
Poharaše i Vlašku i Bačku
I Ćulinsko polje do Moriša,
Moga babu u ropstvo odneše,
Milu majku s konj’ma potlačiše, 25
Ja ostado’ sirota devojka,
Imam šura vojevodu Janka,
Imam sesteru gospođu Jelicu,
Ali su mi vrlo nadaleko.“
Kad je Janko saslušao reči, 30
Uzima je za se na konjica,
Dva puta je opasa pojasom,
Treći redak od sablje kajasom,
Pa je nosi dvoru bijelome.
Koliko ga ugledala Jela, 35
Toliko je slugu naredila:
„Dvojica mu konja prihvatite,
A dvojica lepotu devojku,
Bacite je na dno u tamnicu.
Podajte joj, neka svilu prede, 40
Svilu prede, ibrišim pripreda,
I podajte neka čedo ljulja,
Ne bi l’ joj se čedo rasplakalo,
Ne bi l’ kurva zamrsila svilu,
Da bi l’ na nju omrznuo Janko!" 45
Kada dođe vojevoda Janko,
Dvojica mu konja prihvatiše,
A dvojica lepotu devojku,
Baciše je na dno u tamnicu.
I dadoše, d’ ona svilu prede, 50
Svilu prede, ibrišim pripreda,
Dadoše joj i čedo da ljulja,
Da bi l’ joj se čedo rasplakalo,
Da bi l’ kurva zamrsila svilu,
Da bi l’ na nju omrznuo Janko. 55
Ropkinji se čedo rasplakalo,
Ropkinja je čedu besedila:
„Buji, paji, moje čedo drago,
Živo bilo i ocu i majci,
Tvojoj teti, koja tebe ljulja." 60
Ona misli, niko je ne sluša,
Slušale je sluge i sluškinje,
Oni idu Jelici kazati:
„Oj Jelice, oj naša gospođo,
Ropkinji se čedo rasplakalo, 65
I ona je čedu govorila —
Buji, paji, moje čedo drago,
Živo bilo i ocu i majci,
Tvojoj teti, koja tebe ljulja."
Al’ besedi gospođa Jelica: 70
„Podajte joj činiti šenicu,
Da bi li joj preplanulo lice,
Da bi’ l’ kurvu ne ljubio Janko!“
Kad devojci sunce dodijalo,
Mašala se u svilen ’ nedarca, 75
Pa vadila krunu materinu.
Kad to vide gospođa Jelica:
„Kurvo, kučko, ropkinjo devojko,
Odkud’ tebi kruna moje majke?“
Suze roni lepota devojka, 80
Suze roni, pa kroz plač govori:
„Što si mi se ponijela, sejo,
Ili di si u velikom blagu,
A znadeš li, sestrice Jelice,
Kad no Turci Budim poharaše, 85
Poharaše i Vlašku i Bačku,
I Ćulinko polje do Moriša,
Našeg baba u ropstvo odneše,
Milu majku s’ konj’ma izgaziše,
Ja ostado sirota devojka.“ 90
Tek to reče, pa se rasta dušom.
Kad to vide gospođa Jelica,
A kad vide, da je sestra njena,
Trže handžar od svilen’ pojasa,
Pa udara sebe u srdašca. 95
Mrtva glava, ali progovara:
„Avaj meni i do Boga moga,
Gde ne znado’, da je sestra moja!
Kad mi nije ni sestre rođene,
Neka nije ni mene Jelice.“ 100
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
