Lovčev san

Lovčev san Pisac: Milorad Mitrović

* * *

        Lovčev san

Tu, u hladu, ispod gustog granja
Stari lovac sladak sanak sanja.

Pred njim stoji kô šumarak zelen
I u njemu jedan kršan jelen:

Viti rozi, da se svako divi,
Oči sjajne kao oganj živi,

Snažne grudi, a ponosna slika, —
Stao, gleda, kô da lovca čika...

Mnoga čuda, mnoge retke stvari,
Sve to znade ovaj lovac stari,

Al' od kad se po planini vije,
Još lov takav ulovio nije.

I dršćući, kao da se plaši,
On se puške iz potaje maši,

Planu puška, gromke glase dade,
Ona planu, mrtav jelen pade.

I kô munja hitro lovac skoči,
Al' se trže i protrlja oči;

Stoji, misli, vrelo čelo briše:
„Lov je i to — jedna priča više!"

---

Izvor

• Milorad J. Mitrović: Pesme, SKZ, Beograd, 1910, str. 117-118

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Mitrović, umro 1907, pre 117 godina.