Lipa ti je Dželilbegovica
Lipa ti je Dželilbegovica,
al’ zaludu, žalosna joj majka!
Kad Dželil-beg na nju i ne gleda,
već on gleda subašinu Zlatu.
Kad to čula Dželilbegovica, 5
to je njojzi vrlo mučno bilo:
pripe peču, ogrnu feredžu
pa ti ide subašinoj Zlati.
Bez izuna ulegla na vrata,
bez selama u šikli odaju. 10
Majka prede, a djevojka veze.
— Dušo, Zlato, kome jagluk vezeš?
— Inočice Dželilbegovice,
Dželil-begu i mome i tvome.
— Prođ’ se, Zlato, Dželil-bega moga, 15
daću tebi na tabaku dibu.
— Bogme neću, Dželilbegovice,
beg će meni bolju nabaviti.
— Prođ’ se, Zlato, Dželil-bega moga,
daću tebi đerdan od dukata. 20
— Bogme neću, Dželilbegovice,
beg će meni ljepši nakititi.
— Prođ’ se, Zlato, Dželil-bega moga!
Ako li ga ti se proći nećeš,
ah tako mi boga jedinoga, 25
rusu ću ti kosu odrezati!
Tog se plaho prepanula Zlata
i namah se prošla Dželil-bega.
