Letnja noć u Fruškoj Gori
| Letnja noć u Fruškoj Gori Pisac: Jovan Grčić Milenko |
I
O, tiha noći, kako si lepa!
Kako si puna, prepuna čara,
Rajevske sreće, zemaljskog mira,
Što mi te lepu još lepšom stvara!
Kako l’ ti divno meseče svetli...
Ta sve bi srebro prosuo čisto
Na zelen ćilim tvojih livada,
K’o da je voljan sanano cveće
Sanom da smiri, sanom da svlada...
A zvezda svaka — krasuljče neba —
Treptanjem hitrim sejke što broji,
Rado bi spala u bistre vale
Potoka tvoji’...
Lakom oblačku što je zalut’o
U daljnom visu, zračnome svetu,
Čisto je žao što ’no u letu
Zvezdane zrake maglom odbija,
Pa žudi, eno, s čistine krasne
Lako, polako, da se odnija...
O, tiha noći, kako si lepa!...
U tebi sve se sliva — celiva,
E mislim ovo da zemlja nije,
Većem u raju sve da se zbiva...
II
O, tiha noći, kako si dobra!
Blaženim mirom sad mnogom vidaš
Sananu dušu i njena krila;
S neba joj zvezde milene skidaš,
Da je osvetliš milosti zrakom...
No ja ti budan osećam dara,
Pa ne znam šta ću da počnem prije,
Kraj tol’ke sreće i tol’ka čara:
Da li da slušam potoka glase
Što lišću šapti nevine tajne,
Ili da tubim pesme značajne
Što ’no ih slavuj medeno niže;
Da li da pevnem, u sreći srećan,
Pesmu milote, što snaži mene,
Ili da šapnem molitvu smernu
Srcu srdaca — Bogu selene...
O, Tiha noći, kako si lepa!
Kako si puna, prepuna čara,
Rajevske sreće, zemaljskog mira
Što mi te lepu još lepšom stvara!...
U tebi sve se sliva — celiva,
Emislim ovo da zemlja nije,
Većem u raju sve da se zbiva...
U Čereviću, 1867.
Izvor uredi
Jovan Grčić Milenko: Celokupna dela, Biblioteka srpskih pisaca, Narodna prosveta, str 70-72
|