Lepa bula/7
VII
MILA i DRAGA
MILA (s vrata, veselo): I majka je već čula da će doći.
DRAGA: Nikad, nikad, jesi li čula? Sve znam!
MILA (iznenađeno): Šta? Šta znaš?
DRAGA: Znam da će ostati tamo!
MILA: Ko? Zar Paja?
DRAGA: Da je već našao bulu!
MILA: Ko, zar Paja?
DRAGA: I da se poturčio!
MILA: Zar Paja? Poturčio se?!
DRAGA: I jedan i drugi, i Steva i Paja! Evo ti sad sve! Sad smo lepo dočekali: Turci u Srbiji, Turci u Beogradu!...
MILA (hvata se za glavu): Ali, Draga, jesi li ti pametna? (Brzo). Otkud sve to? Ko ti je kazao?
DRAGA: Došao je njihov drug i tražio oca i tebe. Posle je kazao... kaže neka varoš... Kaže neka vatra... Posle, bula! Posle!...
MILA: Pismo? Da nije pismo!?
DRAGA (u zabuni): Jest!... Čini mi se!... On kaže: pismeno! pismeno!
MILA: A šta ima, šta piše?
DRAGA: Ne znam ništa!... Nisam ga ni videla, ali osećam gde zaudara na Turke!
MILA: Bože moj, Bože moj! (Hvata se za stolicu), Ja ne znam ništa za sebe... već ne vidim! (Hvata se za glavu). Vode... vode mi daj!
DRAGA (doda joj brzo čašu, uplašeno): Mila! Mila! Na! Na! Na!
MILA (srkne vodu i odmah ostavi čašu, živo): Ne, još nije sve svršeno! Idem ja tamo kod njih, samo da ih jednom pogledam. (Uhvati Dragu za ruku). Hajde, hajde! Hajdemo po oca! Ali brzo, brzo! (Izlaze desno).
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ilija Vukićević, umro 1899, pre 125 godina.
|