Lepa Ikonija i prekomorski kralj
Kad se ženi vojvoda Mijajlo,
On isprosi lepu Ikoniju.
Milu ćerku Latinina dužda.
Prsten daje, svadbu ugovara:
„Ova svadba za nedelju dana, 5
Dok ja junak sakupim svatove,
Ikonija sakiti darove.”
To začuo preko mora kralju
I doveo stotinu svatova.
Pismo piše Latinine dužde: 10
„Mili zete, vojvoda Mijajlo,
Mili zete, ako budeš suđen,
Kupi svate, ajde po devojku,
Preprosi je preko mora kralju
I dovede stotinu svatova.” 15
Kad Mijajlo knjigu razgledao,
Brže kupi stotinu svatova,
Pravo ide duždevome dvoru.
Al’ govori Latinine dužde:
„Mili zete, vojvoda Mijajlo, 20
Mili zete, ako budeš suđen,
Nemoj kakve zametuti kavge.
Ušetajte u dvorove moje,
Posedajte jedan do drugoga:
Kum do kuma, dever do devera, 25
Đuvegija jedan do drugoga,
Pa iznes’te zelene jabuke,
Ja ć’ izvesti lepu Ikoniju,
Čiju uzme lepa Ikonija,
Čiju uzme, onoga će biti.” 30
Ušetaše u dvorove lepo,
Posedaše jedan do drugoga;
Kum do kuma, dever do devera,
Đuvegija jedan do drugoga,
Pa izneše zelene jabuke. 35
Kad iznese preko mora kralju,
On iznese jabuku od zlata
I oko nje tri stotin’ dukata;
Kad iznese vojvoda Mijajlo,
On iznese zelenu jabuku, 40
Pa oko nje ni dinara nema,
(Jer se tome nije ni nadao).
Izvedoše lepu Ikoniju,
Sija joj se lice kao sunce.
Al’ govori Latinine dužde: 45
„Čedo moje, lepa Ikonijo,
Ako l’ oćeš prekomorskom kralju
Ti ćeš biti kraljica gospoća,
A ti uzmi jabuku od zlata,
Što oko nje tri stotin’ dukata; 50
Ako l’ oćeš vojvodi Mijajlu -
Što god radiš da ti lepo bude,
A ti uzmi zelenu jabuku,
Što oko nje ni dinara nema.”
Pokloni se lepa Ikonija, 55
Pa celiva roditelja svoga
U skut levi i u desnu ruku,
Pa uzima zelenu jabuku,
Što oko nje ni dinara nema.
Umalo se ne zametu kavga. 60
Al’ govori Latinine dužde:
„Mili zete, vojvoda Mijajlo,
Ti okumi prekomorskog kralja,
Nek te venča s lepom Ikonijom.”
Kad je prošla godinica dana, 65
Ikonija muško čedo rodi.
Pismo piše lepa Ikonija:
„Mili kume, preko mora kralju,
Preći meni preko mora sinja,
Da mi krstiš nejakoga sina.” 70
Pismo piše prekomorski kralju:
„Ikonija, moja mila kumo,
Pređi meni preko mora sinja,
Krstiću ti nejakoga sina.”
Kad je prošla i druga godina, 75
Ikonija drugo čedo rodi.
Pismo piše prekomorskom kralju:
„Mili kume, preko mora kralju,
Pređi meni preko mora sinja,
Da mi krstiš do dva mila sina.” 80
Pismo piše preko mora kralju:
„Ikonija, moja mila kumo,
Pređi meni preko mora sinja,
Krstiću ti do dva mila sina.”
Kad je prošla i treća godina, 85
Ikonija treće čedo rodi.
Pismo piše prekomorskom kralju:
„Mili kume, prekomorski kralju,
Pređi meni preko mora sinja,
Da mi krstiš do tri mila sina.” 90
Pismo piše preko mora kralju:
„Ikonija, moja mila kumo,
Pređi meni preko mora sinja,
Krstiću ti do tri mila sina.”
Oprema se lepa Ikonija, 95
Oprema se preko mora sinja.
U putu je svetovala slugu:
„Vaistina, moja slugo verna,
Kad ja reknem - jao moja majko,
Nek’ su konji u laki intovi!” 100
Kad su očli prekomorskom kralju,
Al’ govori prekomorski kralju:
„Ikonija, moja mila kumo,
Dosad si mi bila mila kuma,
A odsad ćeš biti verna ljuba.” 105
Razljuti se lepa Ikonija,
Trže nože od svil’na pojasa,
Pa udara prekomorska kralja;
Kako ga je lako udarila,
Sa crnom ga zemljom sastavila. 110
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
