Lepa Vata
Lepa Vata na čardaku spava,
Kod nje majka bele dare slaže,
Dare slaže lepu Vatu budi.
„Ustaj Vato ne naspavala se
„Da ti znadeš kome sam te dala, 5
„Dala sam te u Hercegovinu
„Za Stevana kralja ljutitoga.
„Ne’š imati ni u noći sanka,
„A kamo li u bijela danka,“
Vata joj se mlada zaplakala; 10
„Jaoj mati ne daj mene kralju.“
„Kako Vato da te nedam kralju,
„Kad sam mu te veće poklonila."
Progovara Vatima devojka:
„Lasno j’ i to moja stara majko, 15
„Da me ne daš u Ercegovinu;
„Kad mi pođe Erceg sa svatovi,
„Da me vodi svome dvoru belom
„Ja ću leći kanda sam umrla,
„Ti me pokri tananim pokrovom, 20
„I po glavi vezenom maramom,
„Pa izađi u dvor kukajući,
„Pa ti kukaj kao kukavica,
„A prileži ka no lastavica,
„A Ercegu potio besedi: 25
„O Erceže zete ne suđeni;
„Što s’ tolike konje pomorio,
„I tolike svate sakupio,
„I toliki zulum postavio,
„I toliki skerlet pokrojio? 30
„Vata ti je još sinoć umrla.“
Zatim malo vreme postojalo
Malo vreme, nedelja danaka,
Podignu se kićani svatovi,
I dignu se vrule i svirale. 35
Leže Vata, kanda je umrla,
Pokrila je majka tananim pokrovom,
A po glavi vezenom maramom
Pa izašla na dvor kukajući
I kukala ka no kukavica 40
Prilegala ka no lastavica
Ercegu je tio besedila;
„O Stevane zete nesuđeni;
„Što s' tolike svate sakupio,
„I toliki zulum postavio, 45
„I toliki skerlet pokrojio?
„Vata ti je još sinoć umrla."
Al se tome Erceg ne veruje,
Već on zove dva ulaka mlada,
Dva ulaka, dva svoja nećaka: 50
„Brže idte dva ulaka mlada,
„Pa doneste zmiju šarovitu
„Da mećemo ujni u nedarce.
„Da bil nam se probudila ujna."
Brže idu dva ulaka mlada, 55
Pa doneše zmiju šarovitu.
I mećedu ujni u nedarce,
Nit se trže nit se prenu ujna.
Al besedi Erceže Stevane:
„Naložte joj oganj vatre žive!" 60
Naložiše oganj vatre žive,
Nit se trže nit se prenu ujna.
Al ulazi Erceže Stevane,
Pa joj meće ruke u nedarca,
Nit se trže ni se prenu Vata. — 65
Ode Erceg u Ercegovinu,
Ne sviraju vrule ni svirale,
Nit pevaju kićani svatovi,
Ode Erceg gorom plakajući,
Osta Vata s majkom pevajući. 70
Majka pita Vatimu devojku:
„Ao Vato, moje čedo drago!
„Koj ’su t’ muke ponajteže bile,
„Ili zmija ili vatra živa?"
Al besedi Vatima devojka: 75
„Kad mi metu zmiju šarovitu,
„Kanda j’ meto grudvu bela snega,
„Kad naloži oganj vatre žive,
„Kanda me je ogrejalo sunce,
„Al kad metu ruke u nedarca, 80
„Umalo se nisam nasmijala."
