Lahan/6
- 6.
DRUGI PASTIR, PREĐAŠNjI
PASTIR: Kraljušo, Tatari pređoše opkop.
LAHAN: Sad je vreme! Deset ljudi s trnokopima i motikama neka idu, da se propusti jaz. Kaži Boriši: odmah. (Pastir odlazi). Ja bih i vas pozvao, vojvode, protiv opšteg neprijatelja, no bojim se biće vam stid sa pastirima drugovati. (Odlazi).
BOGOR: No, kako vam se vidi sad?
NEŠKO: Čudan čovek, zaista.
BOGOR: Čuste li mu besedu?
ELTIMIR: Ovaj tako nosi boju varalice i čoveka velikog, da uprav dvoumim, za što bi ga pre oglasio.
BOGOR: Pastir zaista nije.
NEŠKO: Otkud bi znao tako govoriti?
BOGOR: Pa onda ona prijatnost u licu, nešto što čoveka privlači k sebi. Pa ona sladost u rečima! Ko ga ne bi rado slušao?
NEŠKO: Mora biti neki veliki čovek.
ELTIMIR: Koji svoje ime krije.
NEŠKO: Možda ima uzroka.
BOGOR: Manite se toga; nego šta velite za ovaj posao s Tatarima?
ELTIMIR: Biće i to vraža kao s rodbinom mu.
NEŠKO: I ja ne verujem da će moći što Tatarima.
ELTIMIR: Pa čuste li onaj podsmeh: „Ja bih vas, veli, pozvao u društvo, ali se bojim biće vam stid"! Kao mi odmah potrčasmo za skitnicama!
BOGOR: Ja tu opet drugo nalazim. On misli jamačno: vi vojvode i ne znam šta tamo, pa ne tražite neprijatelje, nego dočekaste, da pastiri vam peru obraz. Nemojte ni vi stajati s prekrštenim rukama, nego pomozite, kad se radi za uvar narodu. I pastiri nisu ne znam što, nego opet Bugari.
ELTIMIR: Ti pravo veliš, Bogore; samo kakav će nam obraz biti, kad se čuje, da smo se za pastirima poveli i smešan boj imali?
BOGOR: Kakogod što je lepo gledati, gde Tatari tumaraju slobodno po zemlji, tako bi isto smešno bilo, kad bi neki serdari navalili pobiti ih sa skitnicama, pa ne mogoše.
NEŠKO: Ja velim, nećemo pogrešiti, ako odemo bliže, da vidimo šta će ti pastiri. Aj, kneže Eltimire? (Eltimir sleže ramenima). Mi sumnjamo tom čoveku, i ti ponajviše. Nije li ovo prilika da nam razbije sumnju?
ELTIMIR: Pravo kažeš. Kuditi čoveka bez dokaza, znak je pakosna srca; hvaliti ga i slepo mu verovati, pokazuje slabu pamet. Hajdete, da ga ispitamo.
(Odlaze).
|