Lahan/5
- 5.
PASTIR, PREĐAŠNjI
PASTIR: Kraljušo, Tatari se zaista približiše prokopu.
LAHAN: Zacelo znaš?
PASTIR: Ja sam ih očima video.
LAHAN: Kakva im beše zastava?
PASTIR: Žuta i crvena.
LAHAN: To je Mandžu. Momci Petrovi nek' se popnu na breg, baš gde je tesnac i s jedne i s druge strane. Neka nakupe dosta kamenja oko sebe, ali neka na miru budu, dokle ja ne dam znak. Odmah javi Petru. (Pastir odlazi). Vi se čudite šta je ovo, vojvode. Ali nastaše teška vremena. Tatari idu po zemlji slobodno, i kako im je stoka najpotrebnija, plene i otimaju nemilice. Sad ih namera i na nas nameri, pa sam naumio u ime Boga da ih odbijem, ako moguć' bude; i to je sva tajna.
BOGOR: Vi pastiri, bez oružja, pa da se oduprete protiv vojske uredne.
LAHAN: Malo je čudno, to je istina, no mali David nadvlada Božijom pomoću Golijata golema. Osim toga nismo ni mi baš tako bez oružja.
NEŠKO: Al' ako vas nadvladaju.
LAHAN: Nećemo ništa izgubiti. Gora je naša i putovi su nam bolje svični, nego njima. Kad bi vi poznavali ovaj predel, kao što ga ja poznajem, može biti, da bi vam se svid'la namera moja. Na svaki način vredno je prokušati. Mandžu ima mnogo ljudi kod sebe i nevolja je opšta. Ako imaš jedan samo talant, pa i taj zakopaš, kriv si, kaže Sveto pismo.
|