Lahan/34
DEJSTVO PETO
(Soba u carevom dvoru)
1.
LAHAN, sedi i piše. MARIJA stupi
MARIJA (približi se Lahanu i metne mu nežno ruku na rame): Lahane, peti je već sat kako na jednom mestu sediš.
LAHAN (pogleda je smešeći se): Zar bi volela da vreme provodim u lovu i dangubici?
MARIJA: Neka i nije to, ali je trud veliki koji podnosiš za zemlju, neće ti blagodariti.
LAHAN: Koji traži blagodarnosti ispunjujući dužnosti svoje, taj bolje i da ne prima dužnosti na sebe.
MARIJA: U dužnost spada i na sebe paziti, a ti ćeš najposle i zdravlje ištetiti. Ko još spava samo po četiri sata, način bira najprostiji života, mori duh i telo ogromnim delima i ukida sebi svako udovoljstvo!
LAHAN: Veći stepen više i požrtvovanja iziskuje. Zemlja je zapuštena, koje od silnih ratova, koje od kolebanja vnutrenjih; zemljedelstvo i radinost ¬slaba, izobraženije nikakvo; sudovi retki, pa i ovi zanemareni; zakoni zaboravljeni, zamršeni i vremenu našemu neshodni. Sve to treba popraviti, podići, odušetvoriti, a to se bez truda ne može. Osim toga i ova nam je beda na glavi, velim Tatari, koji treba da žive u Aziji. Dokle privedem susedne vladatelje da se načini vojeni sojuz, treba mnogo naprezanja, još više reči; jer je svaki čovek sebičan, a sebičnost je jednostrana i rado žmuri pri opštoj koristi. No dosta za sad. (Ustane). Ti si dobila pismo iz Carigrada? Šta ti pišu?
MARIJA: Ništa gotovo. Car je dao svoju kćer za Mičinog sina.
LAHAN: Za Mičinog sina?
MARIJA: Ja se čudim Paleologu. Čoveka uzeti za zeta, koji je proteran i nikakvog izgleda nema!
LAHAN: Gde ti je to pismo?
MARIJA (donese): Evo ga.
LAHAN (pročita ga, pa onda spusti s njim ruku i poćuti): Marija, ovo je važna novina.
MARIJA: Meni se vidi smešna.
LAHAN: Paleolog je hteo pomoć dati Teši; to nije mog'o, jer ga preteče moja brzina. Hteo je Trnovo u svoje ruke privesti, ti si ga smela. Sad preduze drugo: oprijateljio se s Mičom, u nadeždi da će ovaj imati dosta privrženika u zemlji. Ja ti kažem: njegova je želja dovesti svoga zeta ovamo za cara.
MARIJA: Tvoja predostrožnost daleko ide.
LAHAN: Želeo bih da me prevari! — Ali kako je Paleolog do sada postupao, ne može ni u ovaj par drugojače.
MARIJA: Ako pameti ima, napred može znati na kakvu se lađu navozi.
LAHAN (hoda po sobi): Ova stvar nije moguće da je na jedanput prsnula kao s neba. I kad lica naših velikaša pogledam — ovaj Eltimir, ovaj Prelimir . . . (Stane, pa se zamisli). Ne, kvasac podrivanja ovde je u zemlji.
MARIJA: Pa da se u tamnicu bace.
LAHAN: Bez jasnih dokaza? To bi žalosno bilo.
MARIJA: Ali kad opšta polza zahteva.
LAHAN: Opšta polza zahteva da budem car, kao što se dostoji: budan, trezven, obozritelan; da spletke hvatam kovarnih zlovoljnika, ali ni nepravde nikom ne činim.
MARIJA: Ja sam pod Tešom izvikana bila kao rđavi savetnik, zato ti neću ništa govoriti. No veruj mi, Lahane, popuštanje nije najbolji lek za sreću. Zemlja je velika i toliko začkoljica imaju nevaljali ljudi da ih je teško pohvatati.
LAHAN: Ta u tom se i sastoji veština.da se gnjezda sakrivena iznađu. Obične stvari ume svaki.
MARIJA: Uzmi samo ovo: Poslanik od Tatara dođe da ti čestita. Šta imadoše velikaši da toliko s njime šuruju? Pa najposle nije ti se ni javio, kad je poš'o. Ne pokazuje li ovo da su njini razgovori opasni biti morali?
LAHAN: I to, i mnoge druge stvari, koje ih čine podozritelnima.
MARIJA: Pa opet oklevaš sa strožijim merama.
LAHAN: Oklevam činiti što se ne slaže s pravicom. Šta ću im kazati, kad ih budem zatvorio?
MARIJA: Car nije dužan nikome davati računa za svoja dela.
LAHAN: Teško svakom caru, koji uvrti sebi u glavu da može vladati po ćudi!
MARIJA: I teško onoj zemlji, kad car hoće da vlada po volji svakoga.
LAHAN: Naša dela moraju biti javna, kao što nam je i dostojinstvo javno. Uzmi četiri pet prostih, al' zrelih i poštenih ljudi, predstavi im stvar čisto kao što je, pa ćeš videti da će oni tako isto znati je l' presuda dobra, kao i car. A šta bih znao reći da Petra, Pavla, Eltimira u tamnicu bacim?
MARIJA: Kad polza otečestva zahteva.
LAHAN: Opet polza otečestva! Ovu reč upotrebljava svaki, koji slabost razuma ne ume drugojače da pokrije. Polza otečestva zahteva da je svaki bezbedan, od najvećeg pa do najmanjega.
MARIJA: Ali polza otečestva zahteva i preduprediti sve zlosti, koje se mogu u zemlji roditi. To bi naopako bilo, da jedan pođe s kresivom u ruci, da koga upali, ili sa strelom, da koga ubije; ali ti ga ostavljaš na miru dokle ne učini, da se ne kaže: napadoše čoveka pre vremena.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|