Lahan/27
3.
(Soba u carskom dvoru)
MARIJA stupi, za njom STANA
STANA: Ali šta je, carice?
MARIJA: Sve propade. Miroslav izdao, mnoge druge vojvode otstupile, Konstantin proigrao bitku i sam u ropstvo pao.
STANA: O nesreće!
MARIJA: Nesreća velika. Ostao nam je samo ovaj grad, ah! pa i u njemu mnogo ima neprijatelja.
STANA: Kod buntovnika su ponajviše oni, koji su ispod mača utekli, ili su proterani.
MARIJA: Tako kažu.
STANA: Ako prodru u grad?
MARIJA: Onda nek' mi bude Bog u pomoći.
STANA: Ne bi li dobro bilo da izbegnemo?
MARIJA: Kuda, kad je puna Bugarska neprijatelja!
STANA: O nesreće, o nesreće! Siromah car, onako bolestan.
MARIJA: Siromah car? Ah! zašto nije odavno pre-
minuo, kad nije bio za vladanje. (Napolju se čuje vika:
Živeo car, živeo Lahan!) Šta je to?
STANA (koja je k prozoru otrčala): O, carice, puna ulica ljudi.
MARIJA (pristupi k prozoru): Sad je zlo; pobunili se građani.
STANA: Ako nagrnu u dvor?
MARIJA: O sudbino, sudbino, kako si nepostojana!
STANA: Evo ih, ulaze; carice, dolaze! (Pobegne).
MARIJA: I ti me ostavljaš! (U zabuni pođe na jedna, pa onda na druga vrata, no na istima čuje se glas: da živi Lahan!)
|