Lahan/24
8.
Jedan PASTIR, pređašnji
PASTIR: Svetla kruno, ja sam poslat od vojvode Lahana.
KONSTANTIN: Od cara Lahana. (Pokloni se). On je sin Jasenov — jurgetar ili govedar? Ne znam koji ¬sin, stariji ili mlađi? — Šta zapoveda tvoj car Kurkubitaš?
PASTIR: On ne zapoveda ništa, nego se klanja visokom ti carstvu. Njegova nije želja prolivati krv svoje braće.
KONSTANTIN: Nego moju?
PASTIR: On želi da se sva nesreća umiri i ove uslove pravi: Neka se carica Marija, koja je dosta nevolje pričinila, kao ženska glava, ukloni, da ne može bezakonija činiti u ime tvoje, neka se skupština sazove i nek' ti se dadu savetnici čestiti ljudi, dokle ne ozdraviš; pa će odmah on i sva družina njegova položiti oružije.
KONSTANTIN: I ti l' si iz te družine?
PASTIR: Jesam.
KONSTANTIN: Znaš li koja je kazna za onoga, koji se na svog cara diže? (Prelimiru). Da se pogubi.
PRELIMIR: Svetla kruno, poslanik . . .
KONSTANTIN: Buntovnik nema zaštitu zakona; gde se uhvati, tu treba da pogine. Vodi ga, i odmah vojska nek se diže.
PASTIR: Svetla kruno, mene je lako pogubiti, ali pomisli da posle mene golema vojska stoji. Konstantin. Ja ću ovako sakat da predvodim vojsku protiv toga jurgetara. — Odlaz'te i ljudi nek' se dižu!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Sterija Popović, umro 1856, pre 168 godina.
|