Lanci/69

ČIN ČETVRTI

Pojava trinaesta

Pojava trinaesta

KADIĆ i ZAGORKA

KADIĆ
Gospođice Zagorka, dobar dan.
ZAGORKA
(hladno)
Dobar dan.
KADIĆ
Znate? Ivan vam je sve rekao?
ZAGORKA
(hladno)
Da?
KADIĆ
I?
ZAGORKA
Mislim da smo vrlo daleko jedno od drugog.
KADIĆ
Ne, gospođice.
ZAGORKA
(uzbuđena je, ali krije)
Možda.
KADIĆ
Gospođice, što ste tako zakopčani? Ja mislim da bar mi ne treba da smo to.
ZAGORKA
Mi? Možda.
KADIĆ
Meni se čini da smo mi potrebni jedno drugom.
ZAGORKA
Ali, rekoste, vama se to samo čini.
KADIĆ
Ja sam uveren u to.
ZAGORKA
Ali posle svega što je bilo, ja mislim da je sve što je bilo idealnoga u nama razrušeno.
KADIĆ
Mislim da nema potrebe o tom govoriti. Mi moramo gledati na ono što je sada.
ZAGORKA
Pa i to »sada« će jednom proći, kao što je mnogo »sada« prošlo. Možda ćete se posle kajati ?
KADIĆ
Ostavite aluzije. Meni se čini da se razumemo.
ZAGORKA
Meni se čini da se ne razumemo i da se nikad nećemo razumeti, kao što se nikad nismo ni ra- zumeli, a...
KADIĆ
A?
ZAGORKA
A da je trenutak učinio ono što je bilo između nas. Trenutak, neki čas ekstaze... Meni se čini da čovek čak nije ni odgovoran. Moje je mišljenje da je trenutak, momenat sve. Ja poštujem trenutak, ali...
KADIĆ
I našto onda?...
ZAGORKA
Ne tražite da one trenutke koji su slučajno bili, možda bez naše volje, sad zloupotreblju- jemo.
KADIĆ
Ne razumem.
ZAGORKA
Jer mi smo vrlo daleko jedno od drugog. I ja ne znam zašto smo mi nekad mislili da se razumemo. Mi smo i onda bili daleko.
KADIĆ
Gospođice.
ZAGORKA
Nemojte padati u vatru. Ja sam ozbiljna.
KADIĆ
I ja isto tako. I čudnovato, mi smo se oboje promenili.
ZAGORKA
I zato ne možemo biti zajedno.
KADIĐ
Ali, zaboga, to znači da iste stvari na nas jednako utiču, i kad smo pre mogli biti zajedno...
ZAGORKA
Onakvi smo mogli biti, ali sad ne.
KADIĐ
To onda znači... Ali, ne. To ne znači ništa.
ZAGORKA
Znači mnogo. Ne liči li vam ono pre na igru, a ovo sad na život?
KADIĆ
Prema tome, kad je ono bila igra, vama je sve- jedno bilo da li sam onaj s kojim ste se igrali bio ja ili ko drugi?
ZAGORKA
Nema sumnje, i vama je svejedno da li sam ono bila ja.
(Pauza.)
KADIĆ
Zagorka, ja vas još volim. I to onako isto kao i pre.
ZAGORKA
Čini vam se.
KADIĐ
A vi mene?
ZAGORKA
Ne znam.
(Pauza.)
KADIĆ
(toplo)
Zagorka.
ZAGORKA
(gledajući ga oštro)
Vi me volite? — Iz računa.
KADIĆ
(trgne se)
D...n...
ZAGORKA
Vi ste isprosili drugu; rešili ste sudbu, zapečatili ste život, i odjednom — puki slučaj je učinio da vi sad mene volite. Koliko je tu niskosti, gospodine pravniče!
KADIĆ
(hoteći da bude sladak)
Zagorka.
ZAGORKA
(Ostaje mirna.)
(Pauza.)
KADIĆ
Govorimo ozbiljno, draga gospođice. Vi ste meni potrebni, kao i ja vama. Ne zaboravite: kao i ja vama.
ZAGORKA
(gleda ga oštro)
Iz računa.
KADIĆ
Pomirite se i s tim. Iz računa. Ali, zaboga, pa brak se i sklapa iz računa. Inače, kakvu bi potrebu imao čovek da svoju slobodu...?
ZAGORKA
Hm.
KADIĆ
Gospođice, ja govorim sasvim ozbiljno. Mi se moramo venčati. Vi ste meni potrebni, razumete li?
(Prilazi joj bliže.)
ZAGORKA
(Hoće da bude mirna. Gleda ga pravo u lice.)
Što? Vi mi ne rekoste.
KADIĆ
Smilujte se. Zar hoćete da vam sve reknem: ja sam hteo biti častan čovek.
ZAGORKA
To ništa ne razumem, ali ono što o vama znam...
KADIĆ
Vi vrlo malo znate, i to ne znate ništa lepog.
ZAGORKA
Da.
KADIĆ
Vi znate da sam ja dužan?
ZAGORKA
Prezadužen... i... Ali našto priče? Znam sve.
KADIĆ
Vama smem sve reći, sve poveriti. Pao sam, priznajem. Ali imajte milosti. Ja se kajem.
ZAGORKA
Vi se često kajete. Šta vam mogu ja pomoći?
KADIĆ
Jedino vi mi možete pomoći. Ja za tri dana moram imati bar deset hiljada ili... oh, da ste vi u mojoj koži!
ZAGORKA
Ja nemam novaca.
KADIĆ
Vaš brat će dobiti večeras. Za ime boga, to sve zavisi od vas, samo od vas.
ZAGORKA
Brak! To bi bio loš brak!
KADIĆ
Ostavite moral. Meni treba vaš novac, a vama treba moje ime. Vama treba to, jer ko će sad vama dati svoje ime? A vi morate živeti.
ZAGORKA
(Trgne se.)
KADIĆ
Vi ste upropašćeni. Obrukani ste. Vi nemate časti I... ja vas molim, (sasvim izbliza i ubijenim glasom) ja vas molim, Zagorka. (Zastane.) O, hoćete li da ljubim vaše stope? Zar ne osećate potrebu ovog braka?
ZAGORKA
(uzbuđena)
Ali to znači, vama nije stalo do mene. Kad biste našli sad neku devojku sa pedeset hiljada, pa ma koja to bila...
KADIĆ
I vama treba samo muž, pa ma ko to bio.
ZAGORKA
(U prvi mah zbunjena, gotovo užasnuta. Brzo se pribere. Odsečno)
To nije istina.
(Prelazi preko pozornice, sva dršće i stiska slepoočnice.)
KADIĆ
(gleda je)
Ja vam dajem reč da ćemo biti srećni. Ja vam dajem reč. Oh, ja ć/ postati drugi čovek.
ZAGORKA
(Stoji nasred pozornice i krši ruke.)
KADIĆ
Ja ću biti uvek vezan za vas. Voleću vas.
ZAGORKA
Ali ja nikad to ne bih mogla. Sad, sad kad ste prokockali sve i kad vam je ženidba jedan trgovački čin.
KADIĆ
Vi mi smrt izričete. (Gotovo pada do njenih nogu.) Milosti. Setite se naše ljubavi.
ZAGORKA
(Ne može da shvati svu drskost Kadićevu. Prestravljena)
Sad o ljubavi!?
KADIĆ
Naše ljubavi.
ZAGORKA
(Pade na kanabe.)
KADIĆ
(kpekne kraj kanabeta)
Vi me volite?
ZAGORKA
(ustaje naglo umorna, izmučena, grobnim glasom)
Ne.
KADIĐ
Ali nekad ste me voleli?
ZAGORKA
(trza se)
Nekad. Rekla sam vam da vas volim. Da. (Ona je kao u groznici.) Ali u ono vreme.
KADIĆ
Ono što se jedanput voli, ne može se mrzeti. Spasite me. Spasite me smrti.
ZAGORKA
(Sedne na kanabe, podnimi se i misli.)
KADIĆ
(Seda na stolicu daleko od nje.)
(Pauza.)
KADIĆ
Ja moram imati novaca. A kako? Da li vi smete dopustiti da se ja ubijem?
ZAGORKA
(boreći se)
Vas čeka robija?
KADIĆ
(Steže čelo. Kroz njegov mozak prođe oštra usijana žica, on se trgne, ćuti za neko vreme. Bori se, Ustaje. Oseća se uvređen.)
A šta vas čeka? Smrt, lagana smrt u mrtvim danima jedne usedelice.
ZAGORKA
(Nju muči veliki, težak bol a slika mračne budućnosti grči joj vilice, steže grlo, kupi grudi. Ona krikne)
Vi ste prljavi.
KADIĆ
Mi oboje imamo žig srama na čelu.
ZAGORKA
(iznenađena)
I ja sam što i vi? (Ona je crvena, uzbuđena.) Šta sam ja pogrešila? Što sam volela jednog pokvarenog čoveka!
(U groznici, u vatri, trese se od drhtavice.)
KADIĆ
Vama je udaren žig i vi ne smete u život. Vezani ste.
ZAGORKA
(očajno)
Ja nisam isto što i vi!
KADIĆ
To malo znači. Blato je blato.
ZAGORKA
(Uvređena, besna. U njoj se razliva žuč i prodire u mozak, u utrobu. Ona skoro ciči od bola, od muke.)
Ali vi ste lopov, a ja to nisam.
(Kad kaže tu reč, učini joj se da je teška olovna kugla pala na njenu glavu. Oseća svu grozotu i netremice blesavo gleda u jednu tačku.)
KADIĆ
(jedva stoji, guši se, ali hoće da bude cinik)
I vi ste svoju čast, svoju ljubav dali tom istom lopovu.
ZAGORKA
(skoči; snažno)
Idite. Odlazite.
KADIĆ
Zagorka, vi ste ubica.
ZAGORKA
(Bori se. Nekadašnja ljubav se pretvara u sve veće prez- renje, mržnju. Nema moći. Steže grčevito pesnice. Ruke joj opuštene niz telo. Glasom punim mržnje, ali koji se jedva čuje)
Idite.
KADIĆ
Zagorka, da li ćete smeti pristati da budete ubica čoveka koji vas je voleo i koga ste vi voleli ?
ZAGORKA
(Stresa se. Grlo joj je suvo, ne može da kaže ništa, ali cedi kroz zube neke nejasne slogove.)
KADIĆ
Ili hoćete da taj čovek ode na robiju?
ZAGORKA
(Gleda ga uplašeno, jer on joj uliva strah.)
KADIĆ
(očajno)
Spasa! (Šireći ruke) Ja vas volim.
(Diže obe ruke uvis i steže ih u jednu pesnicu.)
ZAGORKA
(prigušeno)
Ko ste vi? Šta hoćete?
KADIĆ
(pokušava efekt glasom zaljubljenog čoveka)
Zagorka. (Pada kraj nje i obgrli joj kolena.) Ja moram u grob, mene čeka kuršum.
ZAGORKA
(egzaltirana)
Idite, idite, tražite ženu javno, na ulici, tražite onu koja će vas spasti robije. Jer ja ne vredim više ništa, u meni nema ničega. (Brizne u plač i pada na sto.) Šta vredim ja? (Grci dugo i dugo.)
KADIĆ
Za mene vi ste ceo svet.
ZAGORKA
(Na ovu reč krv joj pojuri u glavu. Diže se sa stola. Kosa joj je raščupana, grudi razdrljene. Na ovu niskost Kadićeve reči nema odgovora. I sav bol, užas i prezrenje izražava jednim životinjskim krikom luda čoveka. Pušta jedno grleno)
A!
(Potpuni krik dobije kad vazduh uvuče u grudi. Gleda ga pravo u oči, povučena celim telom unazad i stojeći dršće.)
KADIĆ
(Prestravljen, izbuljenih očiju, krši ruke.)
ZAGORKA
(okreće glavu i beži)
Idite, idite.
KADIĆ
(Nem stoji nasred sobe i pogledom pita. On drži u ruci šešir i štap, i pokušava još jednom)
Zagorka.
ZAGORKA
(okrenula mu leđa)
Idite. Ostavite me da mislim. (Guši se i kida reči.) Dođite ujutru, sad mi je rđavo.
KADIĆ
(razvedri se)
A...
(Pođe k njoj.)
ZAGORKA
(s vriskom)
Idite.
KADIĆ
(Zbunjen ode.)
ZAGORKA
(Ostaje sama. Gleda zbunjeno oko sebe. Pritrči kanabetu, baca se na nj, obuhvati ga obema rukama i jeca. Sedne.)
Ljubav! Hahahaha... hahaha...(Dugo i ludo se smeje.) (Napolju pljušti kiša.)
(Ona ustaje, potrči ka vratima od hodnika, ali malakše i dignuvši obe ruke uvis grune o vrata svom snagom. Vrata se naglo otvore. Ona krikne)
Oče!
(i s lupom grune celim telom o pod.)