Lazar Pecirep
0001 Viđeh čudo prije neviđeno
0002 đe bratimi Ture kaurina,
0003 beg Ljubović Luku Radovića
0004 da mu Luka izda tri hajduka,
0005 te hajduka Laza Pecirepa
0006 su njegove dva mila sinovca,
0007 dva sinovca do dva Sočivice,
0008 Sočivice Stanka i Nikolu.
0009 Luka mu se jadan kune krivo,
0010 e ih nije niđe ni vidio,
0011 no mu ’vako bego govoraše:
0012 "Ne kuni se meni, Luka, krivo,
0013 u tebe su sinoć večerali,
0014 zakla si im jedno janje crno,
0015 ako li mi, slugo, ne vjeruješ,
0016 da ti na njih odijelo kažem:
0017 na hajduka Laza Pecirepa,
0018 na njega je crljena dolama,
0019 na dolamu toke pozlaćene,
0020 opas’o se pasom od kadife,
0021 za pas su mu dvije puške male,
0022 o ramenu sjajni dževerdane.
0023 Na hajduka Sočivicu Stanka,
0024 na njega je zelena dolama,
0025 na dolamu toke o’ tri oke,
0026 ispunjene dragijem kamenjem,
0027 opas’o se pasom od kadive,
0028 za pas mu je nož i puška mala,
0029 sve u srebru pa su pozlaćene."
0030 Ne dade mu već govorit Luka:
0031 "Istina je, dragi gospodare!
0032 Izdaću ti moga pobratima."
0033 Pa odoše dvoru Lukinome,
0034 al’ je Luki bego govorio:
0035 "Dovedi ih u tvoje dvorove,
0036 izdaj mi ih da ih posiječem,
0037 oli tvoja, ol’ njihova glava!"
0038 Tade mu je Luka govorio:
0039 "Ne za boga, beže gospodaru!
0040 Nemoj mene dvore krvaviti,
0041 no hajdemo gorje u planinu,
0042 u planinu pod veliku jelu,
0043 đe je Lazi vazda danovište
0044 i ponesi u mješinu vina
0045 i debela mesa ovnujega
0046 i šenična ljeba bijeloga,
0047 pa ne vodi druga nijednoga,
0048 ja ćut t’ izdat pobratima moga,
0049 ja ću ti ga uvatiti živa
0050 su obadva Sočivice druga,
0051 predaću ih tebe u rukama
0052 da im sobom posiječeš glave."
0053 Kako rekli tako ne porekli,
0054 al’ je Luki ljuba govorila:
0055 "Ne za boga, dragi gospodare!
0056 Nemoj izdat do tri pobratima,
0057 no ti njima izdaj Ljubovića
0058 da ga vode lomnoj Gori Crnoj,
0059 kad odvedu bega Ljubovića,
0060 doće tebe đeca i ljubovca,
0061 doći će ti muka svakolika."
0062 To je Luka posluša ljubovcu
0063 pa kad svanu i ogranu sunce,
0064 evo t’ ide Ljuboviću bego,
0065 otidoše otle u planinu,
0066 tu nađoše do tri pobratima,
0067 tu nađoše, što ih i tražiše,
0068 Luka nađe do tri svoja pobre,
0069 piju vino pod jelom zelenom,
0070 a kad piše i objedovaše,
0071 tade veli Ljuboviću bego:
0072 "Kopiljane, Pecirep-Lazare!
0073 Opražni mi svu Hercegovinu,
0074 robiš bule a siječeš Turke,
0075 odgoniš nam konje i volove
0076 i bijele ovce na zbojeve."
0077 Lazar gleda Luku Radovića,
0078 a Luka mu okom namignuo,
0079 skoči Lazar od zemlje na noge,
0080 Ljubovića nogom udario,
0081 za grlo ga bio ufatio,
0082 priskočiše ostala duržina,
0083 Ljuboviću savezaše ruke,
0084 povedoše g’ niz Hercegovinu,
0085 dok dođoše lomnoj Gori Crnoj
0086 na krvavo ravno Velestovo
0087 otolen su knjigu otpravili
0088 na bijele dvore Ljubovića
0089 da se stanu na Grahovo ravno,
0090 da dovedu robje Radovića,
0091 da dovedu hata Ljubovića
0092 i njegovo blago svekoliko
0093 pa da bega vrnu na otkupe.
0094 Kad je dvoru bega Ljubovića
0095 tako crna knjiga dopanula,
0096 sve dadoše što im zapitaše,
0097 blago daše, bega povratiše,
0098 na Grahovu đe se sastadoše,
0099 pa radosno svi pođoše doma,
0100 najradije Ljuboviću bego.
