Milo Jovović

(Iz priče.)
Ko jedanput slaže, drugi put mu se ne veruje i kad istinu kaže. N.P.

Pošljedice loše bivaju od laži,
Eto jedan primjer navesti ću sada,
Pa neka nam djeco opomenom važi:
U gori je pastir bio kod svog stada.

A pod samom gorom težaci radili,
Pa na jednom čuju uplašeno dete,
Kako plačuć' zove, da bi dobri bili
U obranu stada da mu brže slete.

„Pomagaj, pomagaj, vuk mi ovce kolje!“
Prolama se usklik nemirnog pastira.
Hitaju težaci, sve što mogu bolje,
Da izgone vuka što u stado dira.

Kad stigoše tamo, stado mirno pase,
A lukavi dečko grohotom se smije.
Umoreni ljudi vraćaju se na se
Prevareni bjehu – vuka bilo nije.

Nije prošlo mnogo, težaci su isti
Jedno jutro rano kosili u polje,
Al' sad više n'jesu bili tako listi,*)
Da priskoče tamo, gde vuk ovce kolje.

Uzalud pastir, iza svega glasa,
U pomoći viče, preklinje i zove,
Ni od koga nema pomoći ni spasa,
Svaki misli da su opet laži nove.

Vuk pograbi ovcu, pa ode u stranu;
Pošljedica laži sve je tome kriva.
Prezirite deco, uvjek ovu manu,
Čuvajte se od nje, k'o od groma živa.

  • ) Listi: brzi.


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milo Jovović, umro 1916, pre 108 godina.

Bar, Milo Jovović, Golub“, broj 7., u Somboru, 1. aprila 1904., str. 106.