[Lagala Dana, Davina]
Lagala Dana, Davina
lagala Petra bećara:
„Čekaj me, Petre bećare,
čekaj me devet godine!“
Kada je pošla deseta: 5
„Ženi se, Petre, bećare,
tvoja se majka smejala,
na moji beli peškiri,
što nisu gusto snovani,
što nisu dobro zbivani!“ 10
Otide momče kod majku:
„Oču se, majko, ubijem!“
„Nemoj se sinko, ubiješ;
otidi u goru zelenu,
naseči drva svakakva, 15
najviše jelu zelenu,
pa steraj dole u selo;
saberi sinko dunđeri,
sagradi crkvu šarenu,
pa zberi, sinko, popove, 20
pa legni bolan bez bolest,
majka če da te prekrije,
majka če vikne, podvikne:
„Što su ti ruke na povat,
što su ti nođe na pood, 25
što su ti usta na povrev,
što su ti oči na pogled?“
Dočula Dana devojka:
u jednu ruku svečicu,
u drugu ruku ćitčicu: 30
„Libe le, libe, Petre le,
kad smo se mladi lagali,
nesmo se mladi uzeli!“
On si tag ripi, podripi,
dovati Danu devojku: 35
„Priđite ovam popove,
venčajte mene i Danu...“
