Knjigu piše srpski knjaže (41)

* * *


 

Knjigu piše srpski knjaže

Knjigu piše srpski knjaže,
a na ruke Salih-paši,
Salih-paši u Bjelinu,
pa u knjizi 'vako kaže:
"Salih-paša, diko naša, 5
daj ti nama Hivzi-bega,
Hivzi-bega Đumišića,
i uz njega britku sablju,
i njegova b'jelog ata,
ja za srebro, ja za zlato, 10
ja za koje drugo blago!
Sve ćemo ti opremiti,
k'o što rečeš izdraviti,
da nam neće ništ' ostati!"
Otpisuje Salih-paša, 15
srpskom knjazu u Biograd:
"Srpski knjaže, zlatna kruno,
ne mogu ti Hivze dati,
Hivzi-bega Đumišića,
ni za srebro, ni za zlato, 20
ni za koje drugo blago,
jer za Hivzu i car znade,
i carevi svi veziri,
da je Hivzo muška glava.
U Hivze su do tri brata, 25
do tri brata na mejdanu;
on se drži svoga jata,
i daidže Derviš-paše;
da ti prodam Hivzi-bega,
bila bi nam sreća loša." 30
Tako knjigu načinio,
pa je odmah opremio,
srpskom knjazu u Biograd,
srpskom knjazu, zlatnoj kruni.
Iza toga malo prođe, 35
dok na jednoć vakat dođe,
divan čini Salih-paša,
a na svoje borozane:
"Borozani, djeco moja,
zasvirajte Hivzi-bega, 40
Hivzi-bega Đumišića,
zasvirajte, zapjevajte
neka uzme dva buljuka,
Arnauta i Bošnjaka,
pa nek ide baš na Raču, 45
baš na Raču, rad tajina.
Borozani zasviraše,
Hivzi-bega dozivaše:
"Hivzi-beže, carski sine,
tebe zove Salih-paša, 50
da ti uzmeš dva buljuka,
Arnauta i Bošnjaka,
pa da ideš baš na Raču,
baš na Raču, rad tajina!"
Kad to čuje Hivzi-beže, 55
on uniđe Salih-paši,
pa ovako njemu kaže:
"Salih-paša, muko naša,
zar si bolan poludio,
ili pamet izgubio: 60
gdje će ići dva buljuka,
dva buljuka u Srbiju!
Sva je Rača posjednuta,
napunjena srpskom vojskom!"
Otolen se Hivzo vrati, 65
pa on ide svome dvoru,
svome dvoru bijelome.
Pripasuje britku ćordu,
britku ćordu dimiskiju,
pa uzjaha b'jelog ata, 70
i on uze dva buljuka,
Arnauta i Bošnjaka,
uputi se baš na Raču,
baš na Raču, rad tajina.
Kad je bio blizu Rače, 75
susrete ga stara baba,
i sa babom mlado Srpče,
mlado Srpče gologlavo,
pa je njemu govorila,
Hivzi-begu kazivala: 80
"Hivzi-beže, carski sine,
znaš li, beže, kuda ideš?
Ti ćeš ludo poginuti,
rusu glavu izgubiti!
Skupila se silna vojska, 85
silna vojska, sva Srbija
i bosanska vlašadija,
svu su Raču napunili,
i hendeke potpunili,
nećeš proći da si tica!" 90
Progovara Hivzi-beže:
"Hajd' otolen, stara babo,
evo tebi zlatan dukat,
pa ti hajde svojoj kući,
svojoj kući, pa ti muči! 95
Volim muški poginuti,
neg se ženski povratiti!"
On doziva dv'je juzbaše,
dv'je juzbaše, dva buljuka,
pa je s njima govorio, 100
govorio, halalio.
Pa udari on na vojsku,
baš na vojsku od Srbije,
svu je vatru preturio,
nije rane zadobio. 105
S Vlajkovićem kad se tuknu,
i s njegovim dobrovoljcim';
i tu beže sretan bio,
nije rane zadobio,
svu je vatru pregazio. 110
Treći put je udario,
sve po sr'jedi na topove,
svu eškiju prećerao,
preko Drine, hladne vode,
sedam topa osvojio, 115
a osmi ga udario,
udario posred srca,
gdje junačko srce kuca.
Ranjen Hivzo progovara,
Ibrahima on doziva, 120
pa je njemu govorio:
"Ibrahime, dragi brate,
evo tebi moga ata,
pa ga vodi Banjoj Luci,
Banjoj Luci, bratu mome, 125
mome bratu Muharemu,
neka gleda b'jelog ata,
a već nikad svoga brata!"
Dalje Hivzo progovara:
"Ibrahime, dragi brate, 130
otpaši mi britku sablju,
pa je nosi Banjoj Luci,
Banjoj Luci, mome bratu,
mome bratu Fehim-agi,
neka paše britku sablju, 135
britku sablju dimiskiju,
a već nikad svoga brata!"
Opet Hivzo govorio,
i treći put zamolio:
"Ibrahime, dragi brate, 140
hodi skini zlatan sahat,
pa ga nosi Banjoj Luci,
pa ga podaj bratu mome,
bratu mome Mustaj-begu,
neka gleda zlatan sahat, 145
a već nikad brata svoga,
brata svoga Hivzi-bega!"
Najposl'je je govorio:
"Ibrahime, dragi brate,
skidaj enam ti sa mene, 150
pa ga nosi do Travnika,
do Travnika, mom daidži,
mom daidži Derviš-paši,
neka uči zlatan enam,
nek ne gleda svog sestrića, 155
svog sestrića, Hivzi-bega!"
To izusti, dušu pusti.
Bog mu dao duši džennet,
Lahka zemlja gdjeno leži!

Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg


Reference

Izvor

  • Knjigu piše srpski knjaže Istočno blago. Sabrao i preveo Mehmed-beg Kapetanović

Ljubušak, svezak II, Sarajevo 1897. Ljubušakov naslov: Pjesma Hivzi bega Đumišića, koji je poginuo kod Rače 1292. ili 1876. godine, bijući se sa Srbima za svoju domovinu.

  • Munib Maglajlić: Usmena balada Bošnjaka. Sarajevo: "Preporod", 1995. (Bošnjačka književnost u 100 knjiga)., str. 240-245.