Knjaževska proklamacija od 23. avgusta 1878.
MOME DRAGOM NARODU
Srbi!
Ja sam vas 1. Dekembra prošle godine po drugi put pozvao na oružje: pozvao sam vas ovaj put ne samo u ime oslobođenja naše podjarmljene braće, no i U IME NEZAVISNOSTI NAŠE DRAGE OTAČBINE SRBIJE.
Ma da se vi još ne beste odmorili od teške neravne borbe, koju prvi put vodismo, u savezu sa našom crnogorskom braćom, protiv velike otomanske carevine; ma da se još ne beste ni oporavili od golemih žrtava, koje tada podnesmo, — vi se ipak odazvaste pozivu svoga Vladaoca, kao dostojni potomci svojih slavnih predaka.
Boreći se i protiv neprijatelja, oružjem svagda, a brojem često nadmoćnijeg, i protiv ljute zime, koja tada vladaše, vi osvajaste jake gradove i neprohodne klance, koje neprijatelj beše poseo. Savlađujući i ljudske i prirodne prepreke, vi koračaste od jedne pobede drugoj. U tom kratkom vremenu od šest nedelja dana, vi prodreste brzinom munje na Kosovo, gde posle pet stotina godina bi otpevana pobedna pesma srpska u tužnoj crkvi Gračanici. Više hiljada neprijateljskih vojnika padaše u vaše ruke, kao i drugi mnogobrojni trofeji: mnoge zastave neprijateljske, oko tri stotine topova i više hiljada pušaka najnovije sisteme, pored neizmerne količine municije svakoga roda. U sjajnom letu vašem trebaše vam samo još jedan korak napred, pa da se srpske pobedonosne zastave razviju i u Prištini, Skoplju i Prizrenu, ovim starim prestonicama Nemanjića, no primirje zaključeno 19. Januara ove godine preteče nas i zaustavi.
Vašim pobedonosnim pohodom povesnica srpska bi obogaćena novim sjajnim listovima. Pobedna imena: Sv. Nikola, Bela Palanka, Pirot, Niš, Grdelica i Vranja, ostaju da se večno blistaju u povesnici, kao zvezde koje će daljnom potomstvu osvetljavati vaše vrline i pokazivati svetu sve što je kadar da izvrši jedan mali narod, oduševljen patriotstvom, a vođen idejom slobode.
Neka vam je hvala pred Bogom i ljudima, Moji divni junaci!
Blagodareći našim plemenitim žrtvama, mi smo bili srećni da vidimo oslobođen znatan broj naše podjarmljene braće, da ih vidimo slobodne, i da se s njima, sad prvi put posle Kosova, bratski zagrlimo.
Ako sam ja 1. Dekembra prošle godine oglasio da se prekidaju veze u kojima Srbija ne mogaše dalje ostati BEZ SVOG PONIŽENjA; ako sam ja tada vasalstvo Srbije prekinuo - vi ste, hrabri borci srpski, na bojnom polju potvrdili da je Srbija kadra da uđe u red nezavisnih država, da je kadra svoju nezavisnost da izvojuje, i da, u isti mah, da jemstva da će je umeti i braniti, ako zatreba, i oružjem u ruci.
Prethodni Ugovor mira, zaključen pred zidovima carigradskim 19. Februara u Sv. Stevanu, nije ni Srbiju izgubio iz vida. Veledušni Car, koji je slobodu istočnih hrišćana uzeo pod svoju moćnu zaštitu, obavezao je Otomansku Portu da se odrekne svoga gospodstva nad Srbijom.
1. Juna, zatim, sastao se u Berlinu Kongres Velikih Sila, koji je konačno uredio pitanja pokrenuta Sv. Stevanskim Ugovorom. On je ponovo ispitao srpsku stvar, koju je Moj Opunomoćeni Ministar Inostranih dela zastupao sa toliko mudrosti i patriotstva da mi je dužnost, ovom prilikom, izjaviti mu javno svoju priznatelnost.
Ugovor, potpisan 1. Jula u Berlinu Punomoćnicima Velikih Sila, povratio je mir Istoku. Iako ovaj ugovor nije namirio sve želje srpske, opet, prema prilikama u kojima je ova velika međunarodna pogodba utvrđena, Srbija ima da bude zahvalna na visokoj blagonaklonosti Velikih Sila.
Evropa je priznala Srbiji nezavisnost vezavši je za jedan uslov koji sam ja primio voljan da ga savesno ispunim.
Evropa je pristala da najveći deo onih stanovnika Stare Srbije, koje smo mi oslobodili, ostane s nama u državnoj zajednici tako da je Srbija sad uvećana više nego četvrtinom svoga dojakošnjega zemljišta.
Blaga, dakle, koja sam Ja srećan da mogu danas obznaniti Svome dragom Narodu, to su: MIR, NEZAVISNOST SRBIJE i OSLOBOĐENjE jednog znatnog dela naše patničke braće.
Obezbeđeni blagodetima mira, primljeni u red nezavisnih država, potkrepljeni zajednicom naših novih sugrađana, zaklonjeni novim jakim granicama — mi smo dobili novu čvrstu osnovu za povoljan razvitak.
Mi smo ove resultate iskupili skupim žrtvama. Među nama nema ni jednog, koji za njih nije podneo osetnih udara bilo u gubitku svojih najdražih, bilo u svome imanju, bilo u svome zdravlju; no iako je svaki od nas pojedince siromašniji no što je bio pre rata, svi smo skupa i jači i bogatiji.
Svi skupa imamo uzroka, da budemo i zadovoljni i ponosni. Ko je od nas preživeo krize i opasnosti, kroz koje smo prošli, taj ima prava da živi u ponosnoj svesti da nije uzalud živeo; oni pak junaci, kojima je suđeno bilo da pokrivajući slavom naše zastave, ostanu na polju časti i slobode, ostaće da žive večno u uspomeni zahvalnog potomstva, da se slave u povesnici istočnog preporođenja.
Mi smo prema njima već izvršili jednu patriotsku dužnost, izdavši na poslednjoj Skupštini Narodnoj zakon koji dostojno obezbeđuje opstanak udovica i siročadi njihovih, kao i opstanak naših ranjenih koji su za rad nesposobni postali.
Od danas prestaje ratno stanje u Srbiji, a s njim prestaju i neke od onih osobenih mera, koje je ratno stanje izazvalo, dokle opet neke druge mere i dalje ostaju, kao potrebne do potpunog prelaza u redovno stanje.
Vraćajući se poslovima mira, imajmo na umu da su događaji stvorili Srbiji nov položaj. Ušavši u red nezavisnih država, Serbija je primila na sebe mnogo veću odgovornost, kako za svoje spoljašne odnošaje, tako i za svoj unutrašnji rad. Nezavisna Srbija mora biti složna, ozbiljna, mora u svim svojim preduzetcima ići izmerenim koracima, kako da se, s jedne strane, potpuno koristi svojim dragoce-nim tekovinama, a s druge strane, da sad više no ikad obezbedi sebi simpatije evropskih država, koje su nas primile u svoju sredinu. Spolja mudri, a unutra čvrsti odnošaji - to su jedini putevi, na kojima može procvetati NEZAVISNA SRBIJA.
Neka je Gospod Bog uzme pod svoje svemoćno zakrilje!
U Beogradu, 10. Avgusta 1878.
Izvori
uredi- Srpske novine, br. 177 od četvrtka 10. avgusta 1878, naslovna strana.
- Digitalna Narodna biblioteka Srbije
- Ovaj članak ili jedan njegov deo je preuzet sa sajta Srpsko nasleđe, sa ove stanice.
- Dozvola se može videti ovde.
Vidi još
uredi
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milan Obrenović IV, umro 1901, pre 123 godine.
|