Kupanje žena

Kupanje žena Pisac: Milosav Jelić

Visine su jasne, tihe i lazurne,
Ni ponoć daleko, ni rasvitak blizu.
Na obale, alge, okreke i nizu
Sipa prah srebrni iz nebeske urne.

Tad silaze žene ispod mirnih leska,
Nerandži, maslina, u trsaka pera,
Lavora, rogčića i divljeg bibera
Do plavih obala i bisernog peska.

Gore paze straže za zelenim vrškom
Da stranac ne priđe kroz zahladak tavni.
(Taj bi sutra bio na rujavoj ravni
U grudma sa nožem i vezenim drškom).

Svlače se. A potom pevanje i vriska.
Čočečko igranje. Istočnjačke svirke.
Valjaju se peskom mlade vetropirke.
Jedna šiparica uz drugu se stiska.

Kad posle zabeli more snežnim mesom
Čudan drhtaj prođe kroz gradine rodne
I kroz njive sveže, nabujale, plodne
Izgubi za tamnim, mirisavim lesom.

Izvor

1918. Zabavnik : dodatak „Srpskih novina”. God. 2, br. 14, str. 5.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milosav Jelić, umro 1947, pre 77 godina.