Kune Jana brata jedinaka

* * *


Kune Jana brata jedinaka

Kune majka majku ostarelu:
„Bože, majke, stara oćorela,
Bože, brate, puška te ubila,
što me mene na daleko dade,
na daleko, selo Prepelište, 5
na daleko, mene za ajduka:
vazdan ore, dvere zatvorene,
svu noć krade, dvere otvorene!"
Kuka Jana, do Boga se čuje;
otud ide to Janino drago, 10
pod miške mu jedna truba platno,
i u platnu vezena marama,
u marami (ta) ruka desnica,
a na ruci burma pozlaćena;
pisnu Jana do Boga se čulo: 15
„Jaoj, lele, a do Boga mene,
ova truba baš (je) mojoj majci,
a marama baš mojemu bratu,
ova ruka baš mojega brata,
ja poznajem burmu pozlaćenu!" 20
„Ajde, Jano, more lepa Jano,
danas (će) se (taj tvoj) brat da venča!"
Kuka Jana do Boga se čuje;
„Čujete li sluge Jovanove!
neće meni brat da (mi) se ženi, 25
no će meni prevara da bude;
stante (stante), sluge Jovanove,
da ja slegnem dole u konjuške,
da izaberem konja najboljega,
da ja nosim bratu za venčanje!" 30
„Ajde, Jano, mori lepa Jano,
majka mu je i konja spremila,
spremila je konja za venčanje".
„Stante, stante, sluge Jovanove,
da umesim prividne kolače, 35
da umesim šarene pogače,
da ja idem bratu na venčanje!"
„Majka mu je njemu pospremila,
spremila mu prividne kolače,
spremila mu šarene pogače; 40
ajde Jano, mori lepa Jano,
ajde, Jano, mnogo je daleko!"
„Stante, stante sluge Jovanove,
da otvorim šarene sanduke,
da izvadim ruvo veligradansko, 45
da ja idem bratu na radosti".
„Ajde, Jano, mori lepa Jano,
dobro ti je (i) ruvo na tebe!"
Tad je pošla, (mori) jadna Jana.
Išla Jana do polovin puta; 50
kad je ušla u goru zelenu,
kuka Jana, do Boga se čuje:
„Čujete li, sluge Jovanove,
što eva gora na tamnjen mioiše?
nikad nije ona mirisala!" 55
„Ajde, Jano, mori, lepa Jano,
ovde ima drvo tamnjanovo,
zato gora na tamnjan miriše".
Tad se Jana jadna ućutala,
dokle ulegla u veliku planinu: 60
„Čujete li, sluge Jovanove,
što mi (sada) odnekud glas dođe,
baš kao kad moja majka plače?"
„Ajde, Jano, mori, lepa Jano,
ovde peva tiće svakojako, Jano!" 65
Išla Jana do jedna (crkva) lepa;
kad videla crkvu otvorenu:
„Evo, lele, i do Boga mene,
što je crkva bela otvorena,
nikad nije otvorena crkva!" 70
„Ajde, Jano, mori, lepa Jano,
onda ti se tvoj brat (da se venča!"
Kad je ušla Jana u belu crkvu,
Devet popa brata opevaju.


Reference

Izvor

Vladimir Bovan, Lirske i epske pesme Kosova i Metohije (studentski zapisi srpskih narodnih umotvorina sa Kosova i Metohije); Priština, Institut za srpsku kulturu; Beograd, Narodno delo, Stručna knjiga; Istok, Dom kulture, 2001., str. 437-439.