Kula paše Novljanina
Kulu gradi paša Novljanine,
Kulu gradi od sedam tavana.
Što majstori za dan ozidaju,
To za nojcu vile razurvaju.
Zabrinu se paša Novljanine, 5
Zabrinu se, jest’ mu za nevolju,
Jer je silno blago pokrenuo,
A ne može da ozida kule.
Al’ pokliknu iz gorice vila:
„Čuješ li me, paša Novljanine, 10
Ne troš’ blaga, ne muči zidare,
Ne mo’š, pašo, kulu sazidati,
Dok ne odeš u zemlju latinsku,
Ne u'vatiš latinsko dijete,
Ne uzidaš kuli u bedema, 15
Tad’ ćeš, pašo, kulu ozidati.“
Kad to začu paša Novljanine,
On poskoči na noge lagane,
I otide u zemlju latinsku,
I u’vati latinsko dijete, 20
Ludo mlado od dvanaest leta.
Otuda se natrag povratio,
Pa doziva Jovu naimara:
„Čuješ li me, Jovo naimare,
Naj ti ovo latinsko dijete, 25
Uzidaj ga kuli u bedemu,
Ne bi l', Jovo, kulu ozidali;
Ka ’no reče iz gorice vila.“
Itro ga je Jovo poslušao. —
Navališe trista argatara, 30
Navališe drvlje i kamenje.
Zazidaše latinsko dijete,
Zazidaše, brate, do očiju.
Mudro beše dijete latinsko,
Pa se moli Jovu naimaru: 35
„Molim ti se, brate rišćanine,
Ostavi mi prozor na očima,
Da ja vidim moju staru majku,
Da je vidim, da me želja mine,
Kada dođe, da me sina vidi.“ 40
To je Jovo njega poslušao,
Ostavi mu prozor na očima.
Kako dete kuli uzidaše,
Više vila kvara ne učini.
Veseli se paša Novljanine, 45
Jer je paša kulu ozidao.
Svu gospodu na čast zazivao:
„Od’te meni, velika gospodo,
Da zajedno kurban učinimo,
E sam, braćo, kulu ozidao.“ 50
Malo vreme zatim postajalo,
Malo vreme, za petnaest dana,
Zakukala sinja kukavica
Više kule paše Novljanina
U po noći, kad joj vreme nije. 55
To ne bila sinja kukavica,
Već gospođa iz zemlje latinske,
Čula jadna za rođena sina,
Da j’ uzidan kuli u bedema.
Tugom tuži, a Bogu se moli: 60
„Daj mi, Bože, Ilijne gromove,
Daj mi, Bože, Petrove vetrove,
Da oborim kulu Novljanina.“
Što iskala, od Boga dobila;
Udri gromom, zapali mu kulu, 65
Dunu vetrom, obori mu kulu,
Sve izgore, što goreti moglo.
I izgore paša Novljanine.
Otuda se jadna povratila,
Povratila u zemlju latinsku, 70
I ponela svog rođenog sina.
Lepo ga je mati sa’ranila,
Još lepše mu podušje izdala,
Dve trećine i dve devetine.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
