Kud ćeš... (Mileta Jakšić)

Kud ćeš...
Pisac: Mileta Jakšić



* * *


        
KUD ĆEŠ...

Kud ćeš, brajko, po pustari
     Kad ti umor noge svlada:
Plamen tišti, sunce žari
     A ni džbuna niti hlada.
Pršti klasje, slamke vite,
     A turčinak rumen vene —
Ej, topole ponosite! . . .
     Gde su guste senke njene! . . .
I dok putnik snagom pada,
     Šumica se tek ukaže,
Hram mirisni divna hlada,
     Što umorne grudi traže.
Trepti šuma bez vetrića
     K'o golema sitna kita —
Biće vode, hladna pića,
     Putnik misli, noga hita.
Šuma beži, putnik bliže,
     Putnik kliče, ona stane.
A kad noga šumi stiže,
     Razlije se i nestane.
I pred nadom prevarenom
     Ukaže se druga varka —
Al ti stojiš pod plamenom:
     Cvet nemoćni, bedna stvarka.


Izvor

  • Lenskіŭ, „Kud ćeš...“, Stražilovo, Godina VII, Broj 28, 10. Jul 1894, Novi Sad, str. 433.


 
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.