Krumovim potomcima
Čujte kako vas zovu iz dubine
Zelene kosti vaše braće pale.
One vas kunu, jer one bi znale
Ponovo pasti za čast Ispolina.
I čujte kako sen za senom jeca
Na padinama krvavoga Rila,
Jer vide groblja gde sad nemi Sila;
I čujte starost kojoj noga kleca,
Kako vapije Gospod, zove opet,
Da u senkama zbratimljena stega
U zvonkoj noći izbavite Njega
Koji je podlo na krst srama popet.
Zovu vas oni što vam sunca daše
Na gordoj Plevni, pod Jedrenom tvrdim,
Dok Juda sikće: »Ja ću da nagrdim
Sabratstvom mojim svetle humke vaše.«
Zovu vas klanci, čast, groblja predanja,
Birajte braćo, o birajte pute,
Velikog dana poslednje minute.
Zovu vas tamo za čim prošlost sanja.
A vaša srca još ledeno ćute.
1914
